Магазин
Зашто пси личе на своје власнике: Само случајност или нешто друго
Вероватно сте погледали барем једног власника који шета свог пса и помислили: "Како они личе!" Можда имају сличну боју косе/крзна, исти израз лица, можда се чак слично померају (енергично, успорено...). Ипак, да ли пси заиста изгледају као њихови власници? Ако јесте тако, ко је или шта одговорно за ову сличност? Да ли људи бирају животиње које личе на њих или се оне постепено "претворе" у мању, крзнену верзију својих власника?
Ово није универзални феномен међу свим власницима и псима, али постоје бројни докази да многи пси "личе" на своје власнике. На пример, неко ко има дугачку, црну и коврџаву косу ће можда да има црну пудлу, а неко ко има таласасту плаву косу и браон очи ће да личи на свој златног ретривера...
Неколико студија открило је да слике расних паса могу лако да се пореде са сликама њихових власника, толико да се не може рећи да је чиста случајност. У једној студији, учесници су упоређивали псе са њиховим власницима, без обзира на то да ли су бирали праве парове пса и власника или оне који само личе једни на друге. Резултати студије указују на то да је физички изглед превагнуо да људи "споје" пса и власника, а не било који други фактор.
Одређени аспекти физичког изгледа су важнији од других: црте лица, посебно очи, биле су важан део перцепције сличности у односу на величину, фризуру и физичку кондицију паса и власника, показала је ранија студија из 2015. године.
Када је истраживач показао учесницима праве и лажне парове паса и власника, маскирајући им делове лица, учесници су били подједнако успешни у "спајању" када би се ослањали само на очи, као и кад су могли да виде цело лице власника и паса са покривеним устима. Али, када су очи биле замаскиране, стопа успеха учесника је пала на 50 одсто, преноси "Лајв сајенс".
Да ли бирамо псе који личе на нас или пси с временом почињу да личе нас
Откривено је да дужина поседовања љубимца није у корелацији са сличношћу између пса и власника. То указује на вероватноћу да, уместо да пси временом постају "животињске верзије" својих власника, људи на самом почетку бирају псе који личе на њих.
Ово има смисла, јер су бројна друга истраживања показала да људи често бирају и партнере који личе на њих.
Ипак, није само реч о физичком изгледу. Резултати недавне студије показују да пси и њихови власници личе једни на друге када су у питању "великих пет" категорија личности (екстраверзија, пријатност, отвореност, савесност и неуротицизам). Ови налази указују на то да бирамо љубимце који су нам слични не само по изгледу, већ и понашању.
Иако је доказано да пси временом не могу да стекну физичке атрибуте власника, за сада није истражено да ли се исто може рећи и за понашање. Постоји могућност да, након неког времена проведеног заједно и дресирања, пси заиста "покупе" неке делове личности својих власника, уместо да су једноставно тако рођени и имали среће да их удоми неко са сличним особинама личности.
За крај је важно напоменути да, ако бирате пса, не треба да се ослањате искључиво на физичи изглед. Пре доношења одлуке, добро размотрите све обавезе које подразумева узгајање животиње, уместо да се ослањате искључиво на естетику.
