Због чега је руски писац Николај Гогољ скривао своје право презиме

У сваком руском граду постоји улица Николаја Гогоља. Његово име краси и многе културне институције, ресторане и слично, а његови споменици - тргове и паркове широм земље. Међутим, око његовог презимена постоје бројне неусаглашености о којима књижевни критичари не престају да причају ни данас.

Које је право презиме Николаја Гогоља

Право презиме Николаја Гогоља било је Јановски - настало од пољског имена Јан, односно Иван. Један од предака руског књижевника је, како би прешао из нижег у виши друштвени сталеж, много пре него што се Николај родио, фалсификовао документа и тако "магично", преко ноћи, постао Јановски-Гогољ.

Да ли је Николај знао за ову папиролошку малверзацију или не нико са сигурношћу не може рећи, али, живећи у Санкт Петербургу, он се дуго година представљао баш тако, користећи оба презимена. Све до 1830. године, када се одједном одрекао једног и постао (само) Николај Гогољ. 

Због чега је то урадио он нигде није навео, али историчари и познаваоци књижевности сматрају да се ја тај начин он покушао да се дистанцира од свог правог порекла. Другим речима, желео је да у народу остане упамћен као руски писац и да се нигде не спомиње његова веза са Пољацима.

Склоности ка лажима и преварама Гогољу нису биле стране

Презиме није једино што је Гогољ скривао. Књижевник је генерално био склон лагању, манипулисању, па чак и намерном избегавању пријатеља и публике. Када би му у госте дошао неко непозван, он је имао две тактике: или би се правио да спава док гост не оде, или је једноставно излазио из просторије и више се није враћао.

Једном је Гогољ сличну сцену направио и у позоришту, након завршетка представе "Ревизор". Публика је одушевљена изведбом стајала у сали чекајући писца да изађе како би му аплаудирала, а он је, без имало стида, само изашао на задњи излаз и нестао у ноћи.

Његове нагле промене расположења и небројане лажи довеле су на крају до тога да му нико, па ни најближи пријатељи и чланови породице, више нису веровали. Све што би он изговорио или урадио они су доживљавали као лаж и манипулацију и још један у низу покушај да од свих направи будале.

Разлог девијантног понашања је болест

Врсни познаваоци Гогољевог лика и дела тврдили су да је разлог његовог девијантог понашања лежи заправо у болести. Према појединим незваничним наводима, писац је 1839. године повео да води битку са душевним растројством, које је настало као последица маларије, коју је добио у Риму.

Дубоко несрећан, он је наводно почео да тражи начин да се забави и да у свој живот унесе макар мало смеха. Истина, ово није био најбољи начин, али је у том тренутку болесног књижевнику био вероватно једина опција.