Магазин
Забринути сте за блиску особу? Ево како да разговарате о томе
Нико не воли да отвара осетљиве теме - али ипак, када вам је неко близак, осећате одређену одговорност и потребу да им помогнете. Ако не знате одакле да почнете, то може да буде збуњујуће: Желите да им будете подршка, али у исто време не желите да их застрашите и "сатерате у ћошак". Следећи савети могу да буду од помоћи када одлучите да је време за овај непријатан (али у исто време неопходан) разговор.
Не желите да гледате како блиска особа пати и пролази кроз тежак период. Ако сматрате да једноставно морате да разговарате о томе са њима, барем да им дате до знања да могу да се ослоне на вас, то је добра ствар - али само ако је урадите на правилан начин.
Ево неколико примера шта треба, а шта не треба урадити у овом случају:
Почните од невербалне комуникације
Без обзира колико сте размишљали о потенцијалном проблему вољене особе, ово је први пут да она има прилику да то чује. Због тога морате бити пажљиви како започињете разговор, а ово се односи и на невербалну комуникацију, попут говора тела.
Потрудите се да ваш став буде умирујућ, да себи не дајете улогу судије или критичара. Говорите полако и јасно, успоставите контакт очима. Све ове ствари ће указати на то да вам је стало и да сте спремни да саслушате.
Радозналост
Можда мислите да тачно знате шта се дешава у животу ове особе, па овим разговором само желите потврду сопствених претпоставки, али реалност је врло другачија.
Свако доживљава више радости, али и потешкоћа у свом животу него што може поделити са другима. Дакле, иако можда имате генералну идеју о томе шта се тачно дешава у нечијем животу, велике су шансе да то није цела прича. Зато би требало да се више сконцентришете на постављање питања, него на изношење сопствених утисака.
У исто време, немојте да присиљавате другу страну да дели ствари које не жели, посебно ако је у питању веома тешка ситуација.
Не ради се о вама
Забринути сте за некога, али то не значи да треба да допустите вашим осећањима да доминирају разговором. Морате да држите своја осећања под контролом, јер се овде не ради о вама. Главна тема треба да буде друга особа, а не ви или ваша перцепција о њиховом проблему. На пример, избегавајте да кажете нешто попут: "Толико сам бринула, зашто ме никада не зовеш?"
Избегавајте оптужбе
Када се осећамо као да нас неко осуђује и оптужује, природно је да имамо потребу да се бранимо. Тада не можемо правилно да "упијемо" оно што нам друга страна говори, чак иако су њихове намере добре. Важно је да се сетимо овога пре него што започнемо овакав разговор са другима.
Ако почнете да излажете сопствене претпоставке, то другој страни може да делује само као критика и осуђивање ("Више ниси исти, немаш времена за мене, увек си ћутљив..."). Не наглашавајте ваша осећања везана за ситуацију, већ будите радознали, постављајте питања и дајте другоме простора да одлучи колико жели да подели са вама.
Не завршава се само једним разговором
Ваш разговор би могао да прође изненађујуће добро, толико да вам се блиска особа повери и исприча све што је мучи. Можда се заврши неутрално, па нисте баш сигурни да ли сте постигли много или не. И, нажалост, можда ћете доћи до отпора и конфликта, без обзира колико је ваш приступ био савршен, јер људи понекад једноставно нису спремни да разговарају о одређеној теми.
Међутим, како год да разговор прође, другој особи дајте до знања да ћете бити доступни и спремни да им помогнете. Следеће кораке можете одредити на основу вашег односа са овом особом, како обично најбоље комуницирате и шта вам кажу да им треба/не треба од вас.
Водите рачуна и о себи након разговора, јер било који емотивни разговор може да буде стрес. Добро је што желите да помогнете блиској особи, али немојте да дозволите да ово вам постане превелики терет - у супротном, не само да нећете бити од помоћи, већ ћете пореметити сопствени мир.
