Услед болести, људи углавном престају са употребом алкохола или га ограничавају, што смањује просечно здравље групе и и ствара утисак да су особе које пију умерено бољег здравља, тврде научници на канадском Универзитету Викторија, након упоређивања преко 100 студија.
Када је тим научника комбиновао податке из студија у својој анализи, првобитно је процењено да они који пију између једног пића недељно и два дневно, имају 14 одсто мањи ризик од смрти.
"Тврдња да умерена употреба алкохола продужава живот је пропаганда индустрије алкохола, рекао је Тим Стоквел", први аутор студије. "Ta идеја је утицала на националне смернице за конзумирање алкохола, процене терета алкохолних болести широм света и представљала је препреку за ефикасно креирање политике о алкохолу и јавном здрављу", додао је он.
Током даље анализе, научници су приметили да та корелација постоји само у лошим студијама, које нису успеле да раздвоје људе који су престали да пију од оних који никад нису конзумирали алкохол.
''Знамо да људи одустају или престају да пију када постану болесни и слабији, са годинама. Најпристрасније студије укључивале су многе људе који су престали или смањили пиће из здравствених разлога у групи за поређење, тако да су људи довољно здрави да наставе да пију изгледају још здравије", напоменуо је Стоквел.
Стручњаци упозоравају да не постоји прихватљива или безбедна количина алкохола која може да се конзумира, већ да је најсигурније решење поптуна апстиненција.
Велика студија објављена 2018. доказује ове тврдње, преноси "Гардијан". Утврђено је да је алкохол довео до 2.8 милиона смртних случајева у 2016. години, и да је био водећи фактор ризика за прерану смрт и инвалидност код особа од 15 до 49 година. Међу старијима од 50 година, око 27 одсто глобалних смртних случајева од рака код жена и 19 одсто код мушкараца било је повезано са њиховим навикама у конзумирању алкохола.
Прошле године, велика студија на више од пола милиона становника Кине повезала је алкохол са више од 60 болести, укључујући цирозу јетре, мождани удар, неколико карцинома гастроинтестиналног тракта, гихт, катаракту и чир на желуцу.
"Студије о алкохолу и здрављу могу бити подложне пристрасности, чак и када се добро спроводе", рекла је др Јона Милвуд са Универзитета у Оксфорду, коауторка кинеске студије. "То је зато што обрасци конзумирања алкохола имају могу да буду повезани са другим факторима, као што су пушење и социоекономски статус, а људи често мењају своје навике конзумирања алкохола као одговор на лоше здравље."