За више од два и по столећа постојања око главног дворца династије Романов у Санкт Петербургу испредало се мноштво митова и легенди. Једна од најпознатијих се, свакако, везује за дух покојног императора, Николаја II, који лута просторијама једног од најлепших музеја на свету. Mеђутим и скривени, подземни пролази и тајна врата унутар Зимског дворца, а данашњег музеја Ермитаж, такође су били предмет митова.
Чему су служили скривени пролази
Постоји много прича о томе како је Зимски дворац повезан са другим грађевинама у Санкт Петербургу. Иако би тако нешто било сасвим логично, јер је у њему живела царска породица, у питању су само "бајке". Али, оно што јесте истина је то да се у самом дворцу налазе тајни пролази, од којих су неки чак и подземни.
Сви ови пролази су имали своју функцију: неки су служили за кретање послуге по дворцу, неки - за сакривање ствари, а неки и за испраћање гостију како би се избегла нека непријатна ситуација. Све у свему, тајни пролази били су осмишљени да буду практични и лаки за сналажење.
Невидљива врата у будоару императорке
Осим скривених пролаза, у Зимском дворцу постојале су и тајне просторије, до којих су, логично, водила невидљива врата. Једна таква просторија налазила се тик до такозваног Малиновог будоара императорке Марије Александровне, који је она добила на поклон још када је била сасвим млада.
Касније, када је њен супруг Александар II ступио на трон, цар и царица су наставили да користе овај будоар, а најчешће су време у њему проводили са својим пријатељима или члановима породице. Иза скривених врата, у тајној просторији, они су најчешће држали личне ствари које други не би требало да виде.
Неки делови дворца и дан данас чувају дух Романових
Иако у Зимском дворцу династија Романов не живи читаво столеће, па и више, поједини његови делови и даље чувају дух прошлих времена. Једина разлика је што данас тим његовим ходницима ходају туристи занесени лепотом ентеријера и бројних уметнина.
Тајни пролази и скривене просторије, нажалост, нису "преживели" до данас, већ су, када је дворац постао музеј, они у потпуности забарикадирани. Они који нису, свакако немају функцију коју су имали пре, већ су потпуно празни, без употребе.