Људски гестови су најстарији "језик" који смо наследили од животиња, установили су научници
"Разговарање рукама" формирало се много пре него што су се на свету појавили припадници људске врсте. Доказ томе јесте чињеница да је овај универзални језик разумљив апсолутно свима: припадницима свих народа, али и - шимпанзама. И то не онима које живе у зоолошким вртовима широм света, већ и онима које обитавају на слободи, у пределима где човек никада није крочио.
Шимпанзе користе више од 8.000 гестова
Структура комуникације између људи и шимпанзи је апсолутно идентична, показала су недавна истраживања научника. Чак је и начин на који мислимо, у блоковима, односно сегментима, исти као и код припадника ове животињске врсте. Истина, нас комуникационим вештинама уче од малих ногу. А шимпанзе? Њима је то урођено.
Како би истраживање било што темељније и дало што реалистичније резултате, научници су зашли дубоко у дивљину и поставили тамо специјалне скривене камере које су нон стоп снимале животиње. Након прикупљања снимака установљено је да шимпанзе користе чак 8.500 различитих гестова у комуникацији и да су многи од њих јако слични нашим.
Сличности између људи и шимпанза има много више него што смо мислили
Када неко предуго покушава нешто да нам објасни ми инстинктивно покушавамо да га прекинемо, стављајући му до знања да нам је мисао јасна и да нема потребе за даљим објашњавањем. То обично радимо речима или - гестовима. Статистика каже да је пауза између реплика двоје саговорника не већа од 0,2 секунде.
Исто то раде и шимпанзе! Док једна врти рукама покушавајући овој другој да објасни своју мисао, ова друга већ након неколико минута (а некада и секунди) специјалним гестом показује да је разумела шта је идеја. Гест је као и код нас људи - "стишавање" приче руком у ваздуху. Занимљиво је да је чак и време реакције исто као и код људи: 0,2 секунде!
Емпатија и друге емоције
"Видели смо како је једна шимпанза пришла и тражила мало хране. Истовремено друга, која очито није била вољна свој оброк да дели, одмахнула је руком, јасно стављајући до знања да овде нема шта да тражи. Тада је пришла трећа шимпанза и додала нешто хране гладној припадници своје врсте", испричао је водећи аутор истраживања, доктор Гал Бахиди, у интервјуу за Карент Бајолоџи.
Ово није једини пример испољавања емоција у комуникацији међу шимпанзама. Истраживачи су објавили и видео на коме се види пар који после свађе покушава да се помири. Мужјак пружа руку женки, показујући јој своју љубав и молећи је да престане да се љути, а она, као да да "тврди пазар" - игнорише га и наводи да се потруди још више. Зар није и код нас, људи, често овако?