Од давнина се на територији Кине и Египта у лечењу људи користила метода хромотерапије, односно метода лечења бојама. Иако су савремени научници скептични када је делотворност методе у питању, не поричу чињеницу да боје могу имати краткорочни утицај на ментално стање људи. Различита истраживања дошла су до занимљивих резултата:
- Улична расвета у плавим тоновима утиче на смањење стопе криминала, као и број самоубистава
- Црвена боја наводи људе да брже обављају активности и повећавају степен уложене снаге
- Спортске екипе у црним дресовима чешће добијају од судија упозорења и опомене
- Најзанимљивији пример је експеримент рађен на једном факултету: студентима којима је пред испит показана црвена боја имали су чак 20 процената лошије резултате од студената којима је пред испит приказана зелена или црна боја
Психологија доживљавања боја бави се начином на који одређене боје, њихове нијансе и подтонови утичу на човека. Истраживачи Ендрју Елиот и Маркус Мејер својевремено су били убеђени како ће, имајући у виду количину различитих боја, психологија боја бити развијена научна област. Међутим, на опште изненађење, постоји мали број теоријских и емпиријских радова у којима су се истраживале боје и њихов утицај на ментално функционисање људи, а чак и они су се више ослањали на доживљаје више него на научна сазнања.
Да су боје један од најјачих комуникационих механизама који утиче на расположење и мотивацију, који може чак изазвати и физичке реакције, утврдили су савремени научници позивајући се на психологију боја.
Иако је плацебо ефекат позната ствар, још једна потврда о постојању овог феномена дошла је из области истраживања корелације боја и менталног стања. Испитаници који су били подељени у две групе добили су "празне" таблетице обојене различитим бојама - једна група добила је таблетице топлијих тонова (жуте, наранџасте и црвене), док је друга добила таблетице хладних тонова (зелене, плаве и љубичасте). Резултат већ можете наслутити: група чије су таблетице биле топлих тонова имала је боље резултате од оне која је добила таблетице хладних тонова.
Последњих деценија, када је психологија људи и потрошача постала занимљива, не само психолозима, већ и стручњацима у области маркетинга и продаје, као и уметницима и дизајнерима, тема утицаја боја на психу човека дошла је до изражаја и најзад постала тема интересовања и истраживања научника и експерата из наведених области.
Маркетинг и боје
Експерти за маркетинг већ дуже време истражују утицај боја на то како се неки производ доживљава и чине све да натерају купца да несвесно пожели производ који види на реклами, а упориште траже управо у психологији боја. Управо зато су луксузни производи најчешће представљају у црној боји - јер црна асоцира на раскош, а новитети из области технологија и разноразни "геџети" у сребрној - ова боја највише асоцира на иновације и будућност. Црвена боја већину људи асоцира на опредељеност и смелост, а због свог интензитета привлачи пажњу, због чега се често спортски аутомобили представљају управо у овој боји, а користи се и за паковања парфема који имају интензивније мирисне ноте. Насупрот црвеној, која асоцира на смелост, плава боја обично се повезује са осећањем безбедности и сигурности, због чега су често породични аутомобили у овој боји. Такође, логотипи друштвених мрежа често се креирају у плавим нијансама, чиме се њиховим корисницима шаље порука да је осећај сигурности приоритет.