Осим што је нестанак човечанства нежељен резултат потенцијалне глобалне катастрофе, поставља се и питање - шта ће се догодити са животињама на нашој планети, без којих екосистем не би могао да се развија?
Научници би коначно могли да имају одговор, јер предлажу постављање биорепозиторијума (биоскладишта) на Месец, како би се заштитиле бројне животињске врсте.
Биорепозиторијум би садржао замрзнуте ћелије милиона криоконзервисаних животињских врста, од сисара до гмизаваца, птица и водоземаца. У случају да живот на Земљи нестане, ове ћелије би се могле клонирати како би се створио нови живот - било на Земљи, Месецу или некој другој планети.
Иако научници тренутно не могу прецизно да процене тачну цену лунарног биоскладишта, кажу да ће вероватно бити пет пута скупље за успостављање од оног на Земљи, али јефтиније за одржавање.
Овај лунарни трезор би чувао криоконзервиране ћелије животињских врста, а друге верзије би потенцијално могле да садрже и смрзнуто семе биљака.
"У почетку би лунарни биорепозиторијум складиштио врсте на Земљи које данас имају највећи ризик од изумирања", рекла је вођа тима и криобиолог Мери Хагедорн. "Али наш крајњи циљ би био да сачувамо већину врста на Земљи."
Месец је довољно удаљен од Земље да преживи климатски слом који би уништио животиње наше планете, али такође има додатну погодност у односу на друга свемирска тела, зато што је довољно хладан да задржи узорке животињских ћелија замрзнутим без потребе за струјом.
Научници предлажу да се биорепозиторијум пошаље у посебно хладне, поларне регионе Месеца, на којима кратери никада не примају сунчеву светлост због своје позиције и дубине. Ови такозвани "трајно засењени" региони могу имати температуре од минус 246 степени Целзијуса - више него довољно за складиштење ћелија у криопрезервацији.
Као део студије, Хагедорн и колеге су криоконзервирали узорке коже пераја гребенске рибе зване звездасти гоби. Њена пераја садрже тип ћелија коже који се назива фибробласт, који производи структурну основу за животињска ткива и играју кључну улогу у зарастању рана.
Затим ће узорци бити подвргнути тестирању изложености зрачењу, слично ономе чему је изложена површина Месеца, како би се припремили за слање биолошког материјала на Месец. Још један будући корак је дизајнирање амбалаже која може да издржи нивое радијације и микрогравитације који су типични за свемирска путовања.
Узорци би прво били послати на Међународну свемирску станицу (ИСС), како би се видело како ће издржати у свемиру, у случају да су потребне промене на амбалажи.
На крају, први товар узорака ћелија из најугроженијих врста могао би да буде транспортован заједно са астронаутима који у будућим мисијама иду на Месец, у оквиру НАСА програма Артемис.
Овај амбициозни пројекат ће се вероватно суочити са многим препрекама, укључујући и велики број животињских врста на Земљи, који је процењен на 7 милиона. Према студији објављеној у новембру прошле године, 2 милиона врста животиња и биљака сада је угрожено.
Али научници истичу да је ово дугорочан пројекат који ће захтевати огромну међународну сарадњу, преноси "Дејли мејл".
"Остваривање лунарног биорепозиторија захтеваће сарадњу широког спектра нација, културних група, агенција и међународних актера како би се развило прихватљиво држање узорака, управљање пројектом и дугорочни планови", кажу научници и аутори пројекта из Смитсонијановог Националног зоолошког врта и Института за биологију очувања у Вашингтону.