"Кликабилан" наслов, текст који обилује занимљивим (али непровереним) информацијама и реченице које су конструкцијски толико савршене да је то готово нестварно, у читаоцу могу родити сумњу да је у питању текст који није написао човек. Ипак, то није једино што може открити садржај који је генерисан уз помоћ АИ алата.
АИ алати променили начин писања
Анализом чак четрнаест милиона научних радова који се могу пронаћи на просторима интернета и који су објављени у периоду између 2010. и 2024. године, научници су дошли до занимљивог закључка: коришћење појединих речи је доживело драстичан пораст.
"Окидач" за ову појаву је експанзија алата са вештачком интелигенцијом попут ЧетГПТ-а, Масковог Грок-а, Гугловог Gemini-ја и слично, који сви до једног раде по сличном принципу: црпе инспирацију из већ постојећих текстова и уобличују је у складу са тематиком и захтевом корисника.
Неке се речи користе чак 25 пута чешће сада него пре
Истина, коришћење неких речи је проузроковано светски важним догађајима (попут Еболе, "локдауна" и слично). Њиховом елиминацијом са списка, установљено је да је ових 7 енглеских речи постало популарно само захваљујући вештачкој интелигенцији:
- Delves
- Showcasing
- Underscores
- Comprehensive
- Crucial
- Intricate
- Pivotal
Реч delves (копање) сада се користи чак 25 пута чешће него раније, док су речи showcasing (приказивање) и underscores (подвлачење) сада 9 пута учесталије у текстовима. Наравно, то не значи да је сваки текст који садржи неку од ових речи генерисан уз помоћ АИ алата.
Како препознати да је текст написала вештачка интелигенција
Међутим, уколико се неколико речи са овог списка нађе у једном тескту, а нарочито уколико се оне кроз њега "провлаче" и по неколико пута - вероватноћа да је текст заиста написан уз помоћ неког АИ софтвера је неупоредиво већа, преноси портал Inc.com.
Детаљно анализирајући садржај, а нарочито научне радове, инстраживачи су дошли до податка да је око 10 процената свих текстова написано уз помоћ неког од "паметних" помоћника. Колико су онда веродостојни подаци који су у њима приказани остаје питање, као и то хоће ли се (коначно) нешто променити када је реч о контролисању садржаја који се пласира?