Према последњим подацима интернет користи скоро 5,5 милијарди становника широм света, односно нешто више од 67 процената укупне популације. Један део података транспортује се сателитима, а део - подводним кабловима. Идеја да се континенти међусобно повезују на овај начин датира још од средине 19. века, а систем је од тада до данас усавршаван безброј пута.
Кратак повратак у историју: "Нервни систем Британске Империје"
Први трансатлантски кабл положен је давне 1858. године, када је британска империја дошла на идеју да инвестира у овај вид конекције не би ли имала контролу над својим удаљеним територијама у Северној Америци. Пројекат је био веома амбициозан за то време: каблове је требало положити на дубини од око 10.000 стопа (односно око 3.000 метара) читавом дужином Атлантика и то тако да се он нигде не прекине. Британци су у својој замисли успели, што је резултирало бољим пословањем и управљањем.
Подводни каблови данас преносе енормне количине информација
Данас су подводим кабловима испресецана дна читавог Светског океана. Направљени од оптичких влакана и прекривени дебелим слојем пластичне изолације, они су смештени на дубини од око 8.000 метара. Брзина протока података путем ових каблова је фасцинантна: са једног на други крај у само једној секунди се пренесе чак 300 терабита! Поређења ради, 20 терабита је довољно да се пусти 793.000 филмова у ултрависокој резолуцији истовремено! А са 300 терабита - могућности има безгранично много.
Аустралија има интернет захваљујући постојању само 15 каблова
Од укупне количине подводних каблова, само њих 15 одговорно је за 99 процената размене података путем интернета у Аустралији, преноси портал Сајенс Алерт. Звучи потпуно невероватно, имајући у виду величину континента, али тако је. Баш из тог разлога аустралијски ИТ стручњаци над овим кабловима морају даноноћно бдију, водећи рачуна да се они случајно не оштете рибарским бродовима или да их злонамерници циљано не униште. Јер, у делићу секунде читав континент може остати одсечен од остатка света.