Спортисти који освоје бронзане медаље често буду знатно срећнији од оних који освоје сребро. Можда звучи невероватно, али ово су доказале броје студије и анализе фотографија израза лица спортиста након великих догађаја. Штавише, неки спортисти су претходних година постали познати широм света само због њихових негативних реакција на освајање сребра.
Ово просечном човеку вероватно не делује као довољно добар разлог за сузе и бес - сребро је испред бронзе, ближе је злату, то заиста није никакав неуспех, зар не? Испоставља се да, у глави спортиста, ово није тако једноставно.
Замало - али недовољно
"Злато се осваја, бронза се осваја, а сребро се добија... Врхунски спортисти, посебно у свету Олимпијских игара, имају тај такмичарски карактер, не воле да изгубе било када, поготово кад су надомак циља. Код њих је доминантан осећај да су изгубили, да нису остварили свој циљ. Сребро не виде као награду," објашњава за РТ Балкан спортски психолог Владимир Китановић из Завода за спорт и медицину спорта и додаје:
"С друге стране, ако имате бронзу, то значи да сте имали времена да се дотле издигнете, имате лично задовољство након што се превазишли претходне изазове. Ту се јавља осећај да сте победили, то је ваше последње спортско искуство. Када су у питању Олимпијске игре, оно што притисак чини посебно великим је то што се овај догађај одржава само једном у четири године, што има додатни утицај на разочарење након добијања сребра", истиче психолог Владимир Китановић.
"Бронза се добија победом, а сребро се добија поразом"
Иако ова реченица коју је за РТ Балкан поделила спортски психолог Ана Приврат можда звучи неуобичајено, сваки спортиста се може повезати са њом. Овај осећај разочарења се јавља у тренутку у коме сребро делује само као подсетник на успех који је могао да се деси, али није.
"У финалу се сви надају победи, са очекивањем да ће узети злато. Сви имају тај сан и највећи успех је за једног спортисту је да добије златну медаљу, па онда размишљају: "Могао сам, мало ми је фалило...", а управо у тим моментима дође до разочарења - измакло му је нешто што је малтене имао у рукама," објашњава психолог.
Светло на крају тунела
Иако већина нас има прилике само да види суморне изразе лица спортиста у тренутку након што освоје сребрну медаљу, то не значи да ово траје заувек. Према стручњацима, ово разочарење је привремено.
"Након неког времена, када прође анализа догађаја и када се слегну утисци свега што се десило, спортисти осећају велико задовољство и разумеју шта су и колико су урадили. Сребро на великим такмичењима, посебно на оним као што су Олимпијске игре, тада може да буде врло задовољавајуће", објашњава психолог Ана Приврат за РТ Балкан.
То је најчешће тренутна емоција и реакција на пораз. Негде у будућности вероватно остане кајање, али након што спортисти рационално размисле, схвате колико су велики успех имали, више цене резултата који су направили, кажу психолози:
"У исто време, њихова туга после пораза само говори о њиховим високим аспирацијама, амбицијама, жељи да стално померају границе и буду најбољи", закључио је психолог Китановић.