За које заслуге је обична спремачица добила Стаљинову награду - најзначајније признање у СССР

Пројекат додељивања Стаљинове награде је још у фази планирања имао много противника - грађани су сматрали да је награђивање позамашним свотама новца неумесно. Наравно, вожд се на ове критике није обазирао, те је своју идеју да нечији труд и допринос отаџбини ваљано награди спровео у дело. У процес одабира кандидата за премију Стаљин је био директно укључен и имао сва права да некога унесе на списак, или га прецрта.

Судбински сусрет Стаљина и спремачице

Опште је познато да је Стаљин био ноћна птица и да је посебно волео да ради када сви остали оду на спавање. Тада је имао мир и могао да се сконцентрише. И тако је једном, на једном од ходника Кремља, вожд у глуво доба ноћи угледао 60-годишњу спремачицу. Жена се запрепастила када је видела Стаљина, а посебно када је пролазећи поред ње он климнуо главом у знак поздрава. Жена му је одговорила исто тако и продужила.

Мало одмакавши, Стаљин је изговорио реченицу која је јој је променила живот: "Изгледа да само Ви и ја радимо." Сутрадан је вожд, дошавши на посао, наредио да се вредној спремачици по хитном поступку исплати Стаљинова награда: она је добила 50.000 рубаља, што је за она времена била огромна свота новца. Сав новац истог дана је ставила на штедну књижицу и наставила да, као и до тада, свој посао обавља савесно, по потреби остајући и прековремено.

Специјалци дојавили да је новац одједном нестао са рачуна

Из мера предострожности Стаљин је наредио служби безбедности да повремено мотри на спремачицу: никад се не зна шта некоме може да падне на памет када дође до великог новца. Неко време никаквих промена у раду жене није било, али је једног дана она затражила одсуство и на неколико дана нестала. Стаљин је помислио да је узела одмор и коначно решила да новац потроши за своју душу, али оно што су му обавештајци јавили га је оставило без текста!

Жена је подигла сав новац са рачуна и отпутовала у своје родно место у Подмосковљу. Средства која је добила од државе она је донирала локалној библиотеци, како би се реновирала, а за преостали новац докупило још књига. Касније се испоставило да она то није урадила случајно: госпођа је била неписмена и сматрала је то својим највећим поразом и није желела да и други буду као она. Кроз неколико дана, спремачица се вратила на посао и наставила да ради све док није отишла у пензију.