Просечан човек изговори до две лажи дневно, према једној студији објављеној у магазину Journal of Personality and Social Psychology и већина наших лажи су беле лажи или прилично су безопасне. Међутим, у областима као што су спровођење закона и сигурност, разликовање истине од лажи је од виталног значаја и понекад питање живота и смрти.
Већина психолога је сагласно да постоји мало доказа да полиграфски тестови могу прецизно открити лажи. Дакле, није једноставно препознати.
"Људи су дуго мислили и погрешно сматрали да ако неко додирне уста, на пример, или покрије нос, или погледа у одређеном правцу очима, открива понашања која указују на превару. Али постоји много истраживања која показују да не постоји једно понашање које указује на превару", наглашава Џо Наваро, бивши иследник у Еф-Би-Ај.
Међутим, ови гестови сугеришу емоције, истичу стручњаци. "Морамо да престанемо да повезујемо понашања која указују на психолошку нелагодност са обманом и да их признамо само онаквима какви јесу, дакле да су знаци стреса, анксиозности, стрепње, очаја, сумње, напетости, забринутости, нервозе", наставља.
Током својих 25 година рада за службу, Наваро каже да је обавио више од 10 хиљада разговора са различитим сведоцима и осумњиченима. Он истиче како и невини и криви могу показати знакове психолошке нелагодности - дрхтање руку, знојење, црвенило, померање очију, додиривање лица, гризење усана, брзо трептање. "Наша тела која одражавају како се осећамо у вези са ситуацијом у којој се налазимо", каже. Заиста, под полицијским испитивањем, чак и најневинији имају тенденцију да постану нервозни, пише Нашонал Џиографик.
Вербални знаци
Да ли је можда боље анализирати речи осумњичених него њихове гестове? Чињеничне недоследности су кључни показатељ. Полицијски детективи често захтевају од својих осумњичених да понове сећања или алибије више пута у покушају да открију неподударности у причи.
"Лажови такође имају тенденцију да користе фразе као што су 'не могу да се сетим' или 'било је то давно и мислим да сам заборавила'. Људи који лажу имају тенденцију да поједноставе своје приче, дајући вам стереотипне информације које су им лако доступне. Већа је вероватноћа да ће они који говоре истину извести компликоване детаље", каже др Еби Мароњо.
Али чак ни вербални лапсуси нису поуздани показатељи лажи. И искусни испитивачи често не успевају да препознају неистинитост, наглашавају стручњаци.