Заборављени руски цареви: Неки су били фиктивни, неки самопрокламовани, а неки само недoвољно добри
Историја Русије пуна је звучних имена: Рјурик, Иван Грозни, Петар Велики, Николај II. Ови, а и многи други цареви (и царице), оставили су дубок траг. Међутим, нису се сви истакли довољно да би се о њима учило у школама и на факултетима, па чак ни причало.
Симеон Бекбулатович - потомак Џингискана
Симеон Бекбулатович био је потомак Џингискана, који је на челу руског царства био само 11 месеци. На трон га је довео Иван Грозни коме је требала подршка у сукобу са кримским ханом, али је његова владавина била фиктивна - царством је управљао Грозни, док је Симеон био само "параван".
Фјодор II - образован младић који је допринео развоју просвете
Син Бориса Годунова, Фјодор II, био је образован и интелигентан младић, који се интересовао више за науку него за власт. Његова владавина трајала је свега неколико месеци, али је његов допринос развоју културе и просвете и даље био довољно велики да га народ заволи. Али, не и да га упамти.
Лажни Димитрије - самопрокламовани наследник Ивана Грозног
Димитрије се представљао као наследник Ивана Грозног и у својој мисији да преузме трон био је врло успешан. Ипак, срећа самопрокламованог цара није дуго трајала: Русијом су почеле да се шире гласине да иза његовог лика стоји монах по имену Григорије Отрепјев и да је све што се дешавало у протеклих неколико година била лаж.
Василије Шујски - синоним за најгору епоху Русије
Василије Шујски био је потомак династије Рјуриковича, који је на трон ступио након убиства Лажног Димитрија. За његову владавину везује се један од најгорих периода Русије: смутна времена, бробе за престо, крсташке побуне и друге интервенције. На крају, Шујског су свргули са престола и заробили Пољаци, у чијем је заробљеништву он и умро.
Фјодор III - поборник реформи и присталица дипломатије
Фјодор III је био старији бран Петра I, а његову владавину обележила је транзиција од старих ка новим реформама које је отпочео Петар. Фјород се залагао за развој културе и образовања и доста времена посветио унапређењу дипломатије, али је и поред тога брзо заборављен.