Са својим сламнатим шеширима и пругастим кошуљама, угледни венецијански гондолијери већ вековима вешто превозе путнике кроз уске канале града. Сада желе да прошире своје редове како би осигурали да ће традиција њиховог древног занимања опстати.
Ипак, процес пријаве за оавј посао није нимало једноставан.
Прво, будући гондолијери се морају пријавити на курс обуке Уметност гондолијера (Arte del Gondoliere). За то ће бити квалификовани само ако докажу да знају да веслају или бар покажу да имају потребне способности за развој ове вештине.
"Најважније је да могу да управљају гондолом", рекао је Андреа Балби, председник удружења венецијанских гондолијера, за Гардијан. "Процес предселекције нам помаже да то и проценимо, а затим почињу обуку."
За оне који су упознати са учењем вожње у Италији, процес обуке је подједнако ригорозан. Полазници морају похађати 30 сати теоријске наставе, током којих ће учити водени еквивалент саобраћајног кодекса. Такође ће учити енглески и француски језик, те о историји, уметности и култури Венеције, с посебним фокусом на то како је град изграђен, као и његове водене руте. Затим ће имати 10 сати практичне обуке, која укључује веслање гондоле са једним веслом, под надзором мајстора гондолијера.
Данас у граду где је некада 10.000 пловила обављало превоз, ради само 433 гондолијера.
Занимање гондолијера постоји у Венецији од 1094. године. Вековима су ове 11 метара дуге лађе биле главно превозно средство у граду, превозећи ниже слојеве друштва, пре него што су их пригрлили аристократи када су њихово омиљено превозно средство - коњи - у 14. веку забрањени да галопирају уским улицама.
Ово занимање је некада било искључиво мушко, а лиценце су се обично преносиле са оца на сина. Међутим, сада је професија отворена за сваког грађанина ЕУ. Данас данас има 14 жена које обављају овај посао
Са процењених 30 милиона посетилаца годишње, гондолијери су веома тражени у Венецији. Међутим, проналажење нових кандидата није повезано са услуживањем великог броја туриста, већ са жељом да ова професија опстане, каже Балби.
Гондолијери су често борили да задрже своју професију. Када је Венеција увела јавни моторизовани аутобуски сервис на води 1880-их, гондолијери су организовали свој први штрајк. Данас гондолијери често протестују против водених таксија и моторних чамаца, тврдећи да њихова непромишљена вожња угрожава животе, јер таласи које стварају љуљају мање лађе.