Земљиште испуњено биљкама и сићушним животињама може да прави различите подземне звукове, док је прочишћено земљиште, без назнака живота, имало само благи бели шум, открила је нова аустралијска студија.
Научници са аустралијског универзитета Флиндерс слушали су земљу да би открили да ли "свирање и певање" бескичмењака у унутрашњости може да помогне научницима у анализирању биодиверзитета и здравља земље.
"То је помало као да идете код лекара", рекао је еколог др Џејк Робинсон. "Стављају вам стетоскоп на груди, слушају како вам срце куца… ми радимо нешто слично са земљом." Пошто људско ухо не може чути ове звукове, научници су поставили микрофоне који хватају вибрације од контакта унутрашњих "становника" са земљом. Затим су појачали снимак за 20 децибела, удаљили се 20 метара, и у тишини чекали да земља "проговори".
Испоставља се да се може чути јасна разлика у здравој и нездравој земљи. Она која је погодна за живот црва, бубица, биљака и другог живог света прави мехурасте, динамичне звукове, у поређењу са једноличним шумом "празне" земље.
"Стонога има много сићушних ногу, којима испушта ситне звукове тапкања, док пуж има "љигавији" звук клизања", рекао је др Робинсон. Овако звучи узорак звука здраве земље:
Ефикасност методе микрофона би могла олакшати посао истраживачима, конзерваторима и пољопривредницима да лоцирају и поправе деградацију земље. Нова студија је потврдила да је акустична метода истраживања функционисала једнако добро као и традиционалне методе провере здравља тла, које укључују скупо тестирање ДНК или деструктивне методе, као што су ископавање тла или постављање замки за бескичмењаке. Акустична метода је јефтинија и мање инвазивна и може отворити пут за будућа тестирања.
Инсекти и други бескичмењаци изграђују земљиште, побољшавају садржај хранљивих материја и спречавају ерозију, тако да је њихово присуство добар показатељ да је земљиште здраво.
Земљиште је такође дом за више од половине Земљиних врста и извор готово све хране на планети, али је више од 75 одсто земљишта широм света деградирано, каже УНЕСКО.
"Обнављање и праћење биодиверзитета тла никада није било важније", рекао је Робинсон. "За узимање узорака и бројање бескичмењака потребно је много труда, тако да увек тражимо начине да добијемо информације на једноставнији начин", додали су истраживачи.
Аудио технологија би чак могла да побољша здравље тла. Робинсоново предстојеће истраживање показало је да свирање одређених звучних фреквенција може убрзати раст гљивица и бактерија које се боре против болести биљака.