У раду специјалних служби, а нарочито Комитета државне безбедности (КГБ) Совјетског Савеза, често су се користиле разноразне лингвистичке методе, нарочито приликом испитивања ухваћених шпијуна. Ове технике, засноване на дубоком разумевању психологије и специфичности комуникације, помагале су агентима да из испитаника "извуку" све неопходне инофрмације, и то тако да они све до крaја испитивања ни не схвате да су одали тајне које није требало да одају.
Техника "Одраз у огледалу"
Ова техника огледала се у пресликавању говора тела, мимике и интонације говора, као и коришћењу речи и конструкција које користи и шпијун, а све како би он стекао утисак да преко пута њега седи неко ко је пријатељски настројен. Ова техника је подизала ефикасност испитивања за чак 30 до 40 процената, а агентима КГБ било је потребно свега 15-ак минута да се уживе у своју улогу.
Метода "Лингвистичка замка"
Метода "лингвистичка замка" базирала се на коришћењу речи и фраза које имају вишеструка значења, односно које су могле да се интерпретирају на више различитих начина. Искусна агенти могли су да идентификују између 15 и 20 противречности у само једном исказу шпијуна користећи ову технику, а на ову технику наседало је 70 процената испитаника.
Тактика "Лингвистичког сидра"
Користећи ову тактику, вешти специјалци КГБ успевали су да дођу до жељених информација у око 70 посто случајева, и то уз помоћ свега 10 до 15 "сидара". У разговору са шпијунима, они су стратешки користили речи које су имале посебан значај за саговорника и пратећи њихове реакције појавачали учесталост оних које су изазивале највећу реакцију, све док шпијун не би открио све.
Методологија "Семантичка инверзија"
Ако би желели да преокрену исказ шпијуна у своју корист, агенти КГБ би користили такозвану семантичку инверзију. Они би прво парафразирали изјаву саговорника уз измене њених кључних делова, а затим посматрали његову реакцију. Потом би постепено, корак по корак, мењали и друге делове исказа, али тако да шпијун не препозна да се са његовим мислима и речима агент поиграва. У 50 процената случајева ова методологија давала је добре резултате.