Магазин

Већина корисника друштвених мрежа још увек не уме да препозна да ли је садржај настао путем АИ

Медијска писменост одраслих не иде у корак са брзим напретком генеративне вештачке интелигенције (АИ), показало је ново истраживање објављено у Аустралији. Овај тренд чини кориснике интернета све рањивијим на дезинформације, упозорили су аутори истраживања.
Већина корисника друштвених мрежа још увек не уме да препозна да ли је садржај настао путем АИ© Freepik/freepik

Популарност индустрије вештачке интелигенције експлодирала је 2022. године, након лансирања четбота и виртуелног помоћника Чет ГПТ од стране америчке истраживачке организације за вештачку интелигенцију "ОпенАИ". Сектор је од тада привукао милијарде долара инвестиција, а технолошки гиганти као што су Гугл и Мајкрософт сада нуде алате као што су генератори слика и текста.

Међутим, поверење корисника у сопствене дигиталне медијске способности и даље је ниско, према документу "Медијска писменост одраслих у 2024. години" Универзитета Западни Сиднеј.

Ипитано је 4.442 одрасла Аустралијанца, упитани су колико су сигурни у обављање серије од 11 задатака у вези са медијима који захтевају критичке и техничке способности и/или знање. У просеку, испитаници су рекли да могу са сигурношћу да обаве само четири од 11 задатака.

Резултати су "у великој мери непромењени" од 2021. године, када су спроведена претходна истраживања, наводи лист.

Могућност идентификације дезинформација на мрежи се уопште није променила, према подацима истраживања. У 2021. и 2024. години, само 39 одсто испитаника је рекло да је уверено да могу да провере да ли су информације које су пронашли на мрежи истините.

Недавна интеграција генеративне вештачке интелигенције у онлајн окружења отежава грађанима да знају коме или чему да верују на мрежи, наводи се у извештају.

Спор раст медијске писмености је посебно забрињавајући, с обзиром на способност генеративних алата АИ да произведу висококвалитетне дипфејкове и дезинформације, каже ванредна професорка и ауторка истраживања Тања Нотли, коју цитира медијска компанија "Декрипт".

"Све је теже и теже препознати где је вештачка интелигенција коришћена. Користиће се на софистицираније начине, да се људима манипулише дезинформацијама и већ видимо да се то дешава", упозорила је она.

Борба против овога захтева регулацију, иако се то дешава споро, додаје Нотли.

Прошле недеље, амерички Сенат усвојио је закон који је осмишљен да заштити појединце од злоупотребе њихових фотографија у порнографском садржају генерисаном вештачком интелигенцијом. Предлог закона је усвојен након скандала који укључује лажне порнографске слике америчке поп певачице Тејлор Свифт који се проширио друштвеним мрежама раније ове године.

Аустралијанци сада фаворизују онлајн садржај као извор вести и информација за разлику од телевизије и штампаних новина, наводи се у извештају, додајући да ово представља "прекретницу у начину на који људи конзумирају медије".

image