Најчешћи дигитални митови: Ако немамо интернет - безбедни смо, "инкогнито мод" је спас и многи други

Прекривање камере на лаптопу и мобилном телефону и данас практикују старији корисници уређаја, мислећи да ће се тиме потпуно заштитити. Ништа мање популарна тактика није ни гашење уређаја приликом обављања важних разговора "у четири ока". Али, да ли нас ишта од тога заиста штити од хакера или су то само митови? И, ако су митови, који још постоје?

Мит #1: Глас вам могу украсти на сваком кораку

Постоји мишљење да хакери пре спровођења малверзације увек кориснике зову, представљајући се као продавци неких услуга и нудећи изванредне услове за куповину. Током разговора они, наводно, постављају питања, а потом одговоре корисника и њихов глас користе за спровођење криминалних радњи.

У стварности то не функционише баш тако: уснимљени одговори и снимак гласа неће бити довољни да злонамерници изврше било какву финансијску трансакцију у ваше име, јер су системи гласовне идентификације које банке користе само један од фактора заштите. 

Мит #2: Ако вам је стигао верификациони код, значи да вам је налог већ хакован

Двофакторна аутентификација је један од најбољих начина заштите корисничких налога, јер осим лозинке (која може "процурети" и доспети у јавност) ономе ко покушава да се улогује биће потребан и посебан верификациони код који се најчешће прослеђује у СМС поруци или путем мејла.

Пристизање ових кодова свакако јесте знак да неко покушава да се улогује на ваш налог, али не и да је преварант у томе већ успео. Уколико хакери не успеју да дођу до тог кода, они никако неће моћи ни да украду ваш налог, тако да немојте бринути. Из предострожности свакако промените лозинке на налозима и на мејлу, али ништа више од тога.

Мит #3: HTTPS протокол значи да је у питању званичан сајт 

Ово је врло популаран мит у који најчешће верују они који нису информатички потковани, а према подацима Касперски лабораторије - у питању је нешто мање од 60 процената корисника интернета. Нажалост, они најчешће и упадају у замку злонамерних хакера.

У суштини, HTTPS протокол значи само да трећа лица не могу да пресретну податке које корисник уноси на сајту. Али, ако је  сајт сам по себи злонамеран (чак и ако изгледа врло професионално одрађено), односно ако иза њега стоје хакери, ваши подаци неће бити безбедни.

Мит #4: Без приступа интернету немогуће је "заразити" уређај вирусом

Више од половине корисника рачунара и других геџета верује да је немогу "заразити се" било каквим злонамерним софтвером ако не постоји интернет конекција, те да је потпуно безбедно преузимати прилоге и инсталирати на уређаје програме пошто се искључи пренос података.

Истина је потпуно другачија: вирус се може на уређај пренети и путем USB-флеш меморије, кабла, па чак и прилога послатог електронском поштом, који је у тренутку када је конекција постојала преузет са мреже. 

Мит #5: "Инкогнито" мод је потпуно безбедан за коришћење

Многи мисле да коришћење "инкогнито" режима на претраживачу гарантује апсолутну безбедност, наводи Касперски лабораторија. Нажалост, ово дигитално сујеверје је само плод недовољне информисаности корисника.

Овај режим омогућава само то да се претрага не меморише у историји браузера, као и да се не преузимају "колачићи" и подаци потребни за ауторизацију на посећеним веб-сајтовима. Безбедност у овом режиму може једнако бити угрожена, па треба свакако водити рачуна.