Магазин
Прозак доспева у воде, мења понашање риба и може угрозити њихов опстанак, показује истраживање
Како је глобална потрошња лекова повећана, разни остаци су преко отпадних вода доспели у реке и потоке, што је изазвало у научним круговима велику забринутост због утицаја на екосистеме и дивље животиње. Недавна студија управо то доказује - наиме, антидепресив прозак који доспева у тела риба утиче на исте и смањује брзину сперматозоида.
Фармацеутско загађење река, потока и канала антидепресивом прозак нарушава тела и понашање риба на начине који могу угрозити њихов дугорочни опстанак, показала је аустралијска студија.
Ниске концентрације флуоксетина, антидепресива познатијег као прозак, утичу на виталност сперматозоида код мужјака гупија кроз више генерација, открило је истраживање објављено у часопису Animal Ecology. Истраживачи су изабрали флуоксетин јер је "прилично свеприсутан".
"Хиљаде хемикалија свакодневно се избацују у наше воде", каже коауторка студије, др Упама Аич.
Рекла је да промене уочене код гупија при ниским концентрацијама лека треба схватити као упозорење о њиховој способности "да живе, преживе и напредују у загађеном окружењу".
Како је текло истраживање
Истраживачи су 3.600 дивљих гупија насумично распоредили у акваријуме опремљене шљунком и воденим биљкама.
Током пет година, акваријуми су третирани различитим концентрацијама флуоксетина у складу са нивоима који се налазе у природном окружењу. Научници су затим проучавали ефекте на понашање, тела и репродуктивне особине мушких риба кроз више генерација.
Наглашено је да је мала изложеност лековима утицала на стање мужјака у целини, "што је заиста важно, због парења, борбе са другим мужјацима и опстанка". Изложеност ниским дозама такође је смањила брзину сперматозоида, али је повећала дужину гоноподијума, пераје који користе за оплодњу.
Она је додала да је изложеност леку такође смањила варијације у активностима и понашању при преузимању ризика, што би могло утицати на то како ће да реагују на промене у дивљини.
"Лекови су направљени да делују у ниским дозама, што би могло да се објасни зашто постоји дубоки ефекти при ниским концентрацијама", каже др Мина Саристо.
Она је водила истраживање Агенције за заштиту животне средине које је открило 18 уобичајених фармацеутских производа у четири реке и потока у Викторији, укључујући узводно и низводно од постројења за пречишћавање отпадних вода. Тестирања су открила постојање уобичајених антидепресива, лекова за крвни притисак, срце и епилепсију, као и кофеин и антибиотике.
Агенција је такође тестирала присуство лекова у рибама које се често лове, а највеће концентрације које су пронађене везане су за антидепресиве. Истакла је да људи не треба да бацају лекове у тоалет и да уместо тога, непотребне и истекле лекове врате у апотеку, пише Гардијан.
