Магазин
"Жива" вода, природни антибиотици и друге тајне староруске медицине
Још од давнина медицина је важила за једну од најразвијенијих грана у Русији. Била је богата народним знањима, паганским обичајима и хришћанским традицијама. "Жива" и "мртва" вода су играле кључну улогу и лечењу, док су природни антибиотици попут плесни са хлеба и белог лука били веома ефикасни. Природна анестезија се користила током хируршких захвата, психотерапија, укључујући ритуале за ослобађање траума, била је такође део староруске праксе.
На територији старе Русије пронађено је више од 100 различитих хируршких инструмената, од којих већина датира још из периода 10. до 13. века. А медицинских записа има на хиљаде. Они сведоче о томе да је у древна времена руски народ итекако добор познавао различите методе лечења и да је већина њих била врло ефикасна.
"Жива" и "мртва" вода - мит или истина
Концепт "живе" и "мртве" воде био је један од најпопуларнијих у стара времена. Руси су веровали да "мртва" вода има исцелитељска својства која помажу зарастање отворених рана, док је "жива" вода та која је враћала у живот у тренуцима борбе са тешким болестима. Да ли је то само пусто веровање?
Није. Савремени истраживачи претпостављају да су Руси "мртвом" водом називали раствор са високим садржајем соли, која има антисептичко својство, док је "жива" вода највероватније садржала неко лековито биље које је стимулисало процес регенерације организма.
Староруски антибиотици су били врло ефикасни
Још једна интригантна метода лечења било је коришћење антибиотика, али не ових које имамо данас (јер они тада нису ни постојали), већ природних. Посебно су се у лечењу користиле "зелене наслаге" на хлебу, односно плесни, за које су научници открили да имају слично дејство као и пеницилин.
Осим плесни, стари Руси користили су и бели лук, прополис, мед, полен и разне траве, који су имали антибактеријска својства. Историјски записи кажу да је око 30 процената тада ручно прављених лекова садржало компоненте које убијају бактерије попут стафилококе и ешерихије коли.
Руси су били вешти и у прављењу природне анестезије
Без обзира на то што у стара времена у Русији нису постојали савремени анестетици, овај народ спроводио је бројне захтевне хируршке захвате. Анализом медицинских текстова тог доба научници су установили и да се у чак 15 посто операција користила анестезија базирана на природним средствима, односно биљу.
Међу тада најпопуларнијим препаратима са анестетичким (и благо наркотичким) дејством биле су бунике, татуле и мандрагора - халуциногене биљке које су се у малим дозама давале пацијентима пре операције не би ли се они опустили и мислима "одлутали" далеко.
Методе дијагностике биле су веома необичне, али врло прецизне
Старуруски лекари познавали су јединствене дијагностичке методе, а како су оне функционисале научници ни дан данас не могу да открију. У бројним записима се помиње такозвано "читање по очима", захваљујући којој је лекар могао да процени стање унутрашњих органа пацијената. Потенцијалне болести откривали су облик и боја дужице ока.
Савремена истраживања у области офталмологије потврдила су да постоји уска веза између здравља ока и укупног здравља организма, те да се на основу промена у оку могу дијагностиковати дијабетес, хипертензија и друге болести, али, треба имати у виду да је прошло неколико векова од тада и да се сада лекари ослањају чак и на вештачку интелигенцију.
Психотерапија у староруској медицини
Можда и најмање истражена грана медицине у то време била је психијатрија, али су без обзира на мањак знања лекари итекако умели да открију проблем и пронађу за њега адекватно решење. Методе које су се тада примењивали многи називају и прототипом савремене психотерапије.
Посебно популарно било је "истеривање беса", које је поред религиозног имало и терапеутско дејство. Ови ритуали имали су за циљ достизање катарзе код пацијента, захваљујући чему се он ослобађао психолошких траума и свих негативних емоција. О овој техници постоји преко 300 медицинских записа, а поред ње спомињу се и медитација и молитве.
