Од романтичне љубави према партнеру до љубави коју осећате према свом псу, невероватне мапе мозга откривају које врсте љубави могу активирати одређене области. На пример, док се романтична љубав снажно осећа у друштвеним деловима мозга, љубав родитеља према својој деци изазвала је најснажнију реакцију од свих, јер се простирала на више подручја.
"Када је у питању родитељска љубав, дошло је до активације мозга дубоко у систему "награђивања", у подручју стриатума. Ово није виђено ни за једну другу врсту љубави," каже филозоф и истраживач др Партили Рине са Универзитета Аалто у Финској.
Да би тачно видели где се љубав осећа у мозгу, истраживачи су анализирали 55 родитеља који су уједно тврдили да су и у срећној љубавној вези. Учесницима су читане различите кратке приче, од којих свака описује једну врсту љубави. У исто време су им скенирани мозгови и научници су могли да гледају које области су биле више, а које мање активне.
На пример, да би изазвали осећај родитељске љубави, учесницима је прочитано: "Први пут видите своје новорођено дете. Беба је мека, здрава - највеће чудо вашег живота. Осећаш љубав према њој."
Да би се обезбедило основно мерење за поређење, учесницима је дато и неколико изузетно досадних, неутралних сценарија, као што је гледање кроз прозор аутобуса. Учесници су затим остављени на 10 секунди да замисле себе у сваком од понуђених сценарија, док су истраживачи пажљиво снимали стања њиховог мозга.
Комбинујући резултате сваког од учесника, истраживачи су успели да направе мапу шест различитих врста љубави. Главна разлика између резултата била је у интензитету мождане активације коју су покренули. На пример, очигледне су биле разлике између мапа мозга која је повезана са љубављу коју осећате према странцу, у односу са оном повезаном са љубављу према пријатељу.
Дакле, што нам је неко ближи, друштвени региони нашег мозга се интензивније активирају као одговор на тај осећај љубави. Убедљиво најснажнија реакција од свих била је љубав коју је доживео родитељ према детету, а затим романтична.
Међутим, на образац активације мозга није утицала само блискост са другим људским бићем, већ и са животињама или природом. Љубав према кућним љубимцима и љубав према природи су произвели изразито различите обрасце активирања мозга од оних које производи љубав према другим људима.
На пример, љубав према природи активира регионе центра награђивања који су повезани са визуелном обрадом и свести о простору. Интересантно је и да су истраживачи открили да је љубав према кућним љубимцима направила толико значајне промене у мисаоним процесима, да су могли да уоче ко је од учесника власник животиње или не, само по њиховој можданој активности, преноси "Дејли мејл".
За те власнике кућних љубимаца је слушање приче о својој вољеној животињи такође активирало друштвене области мозга које су углавном повезане са љубављу према људима. Ово истраживање доказује да љубав заиста врло сложена, и да утиче не само на наше понашање или тело, већ и процесе у мозгу.