Особе које говоре више језика несвесно могу мењати личност у зависности од језика којим говоре

Билингвализам је данас веома честа појава како међу одраслима, који су због пријатељства или посла научили страни језик, тако и међу децом, која одрастају у мешовитим породицама, где су родитељи са различитих говорних подручја. За билингвалне људе кажу да имају већи квоцијент интелигенције, да су флексибилнији и да брже уче, као и да су бољи у мултитаскингу, односно обављању више задатака истовремено.

Али, то није једино што билингвале издваја од других људи. Оно што је научницима привукло пажњу, осим интелектуалних способности билингвала, јесте и начин на који они "мењају" своје понашање и начин размишљања у зависности од тога којим се језиком служе. Овај феномен познат је и као "камелеон ефекат", а иза њега се крију посебни неуролошки механизми. 

Како билингвали "мењају" личност зависно од језика којим говоре

Према једној од теорија коју су поставили психолози, језик којим се говори активира различите неуролошке везе које диктирају моделе понашања. Када се особа "прешалта" са једног на други језик, у њеном се мозгу аутоматски мењају и неуролошке везе, због чега долази и до промене у начину размишљања и понашања.

Друга теорија повезана је са културолошким наслеђем које је записано у свакоме од нас, где се при промени језика у човеку подсвесно "буде" одређене особине које су својствене људима са тог говорног подручја, показује истраживање социјалних психолога Хејзел Розе Маркус и Шинобу Китајама.

Примери из праксе су веома занимљиви

Научне студије поткрепљене су и бројним реалним искуствима билингвала, који и сами примећују да се начин на који они размишљају итекако разликује зависно од окружења у коме се налазе, односно језика којим се у том тренутку служе. Сјајан пример за портал Сајколоџи Тудеј дала је Сузан Ервин-Трип, професор емеритус на универзитету Беркли.

Она је жени која течно говори јапански и енглески језик дала да заврши реченицу "Када се моје жеље косе са жељама чланова моје породице..." на оба језика, а резултати су били изненађујући! На јапанском језику испитаница је наставила са "... то је време када смо сви несрећни", док је крај реченице на енглеском звучао "... радим оно што ја желим." Сложићете се, разлика је огромна.