Зашто је цар Николај I спалио читав тираж Библије

Пре више од хиљаду година, када је хришћанство тек дошло у Русију, Библија се издавала на црквенословнеском језику - језику који је архаичан, али поприлично разумљив Русима и другим словенским народима. Штавише, црквенословенски је важио за четврти канонски језик словена. 

Кнез Голицин је иницирао превођење Библије на савремени руски језик

Све до 15. века у целој Европи Библија се издавала само на цркевнословенском, али су је европски народи јако тешко разумели. Тада је широм Европе почело масовно превођење ове свете књиге: први превод Библије на италијански језик извршен је давне 1471. године, а након Италијана идеју су прихватили и Немци, Енглези и Французи. Превођење је трајало вековима и већ у 19. веку свака европска земља имала је Библију преведену на свој званични језик.

Свака - осим Русије, у којој је тада црквенословенски већ постао застарео. Како Русија не би "заостајала" за Европом, кнез Голицин, који је председавао Руским Библијским саветом, је дошао на идеју да Библију преведе на савремени руски језик. Иницијативу Голицина је подржао и император Александар I и 1812. године отпочело је превођење. 

Смена на трону и наредба која је променила све

Пројекат превођења Библије је, наравно, имао и своје противнике, а један од њих био је архимандрит Фотиј, који је сматрао да преводи не одговарају оригиналним записима, те да се тиме одступа од православља. Притисак на императора који је одобрио превођење постајао је све већи и већи. Средином 1824. године Руски Библијски савет је престао са радом, а наредне године император је преминуо.

Након његове смрти, на царски престо је дошао Николај I, који је брже боље издао "Наредбу о очувању књига Светог Писма у оригиналном, непромењеном облику". Као последица ове наредбе, на пролеће 1826. у пећима циглане Александро-Невске лавре спаљен је цео тираж који је до тада иштампан. У пламену се нашло на хиљаде Библија преведених на руски језик.