У последњих неколико година све више се инсистира на равноправности полова у послу, а многе жене одлучују се да своју каријеру граде у такозваним мушким индустријама - машинству, грађевинарству, електротехници, авијацији. Пут до жељене позиције неретко је изузетно трновит, а једно истраживање показало је и због чега.
Разговор за посао је најважнији сегмент регрутације и селекције кандидата за отворену позицију, где у мору квалитетних кадрова регрутери морају да одаберу оне најбоље. Међутим, на потенцијалне будуће запослене не гледају кроз исту призму мушкарци и жене регрутери, преноси портал Сајенс Директ.
Када су у комисији претежно жене, женама је теже да добију прилику
У спроведеној експерименталној студији, процес регрутације и селекције кандидата вршен је у три етапе, при чему се сваки пут број жена у комисији повећавао, тако да су је на крају чиниле само жене. Комисија је имала задатак да од понуђених кандидата оба пола одабере најбоље за одређену позицију. Потенцијалне кандидате чинили су и мушкарци и жене.
Жене регрутери се, када су у већини, односе "строжије" према кандидатима истог пола који су аплицирали за одређену позицију, што њима никако не иде на руку. Осим тога, мушкарци, будући у мањини, бирају већи број мушких кандидата, вероватно подсвесно желећи да избалансирају број мушкараца и жена. Сходно томе, позиција жена које аплицирају за одређену позицију се погоршава зависно од структуре комисије.
Више мушкараца у комисији - више могућности за женске кандидате
Са друге стране, комисија сачињена претежно од мушкараца женама итекако одговара, и то из више разлога. Један је тај што мушкарци жене перципирају позитивније и што су спремнији да им пруже прилику, чак и када је индустрија "мушка". Свој позитиван утисак о кандидатима женског пола они лако шире и на друге чланове жирија, а самим тим - жене имају веће шансе.
Још један разлог због кога су жене кандидати у бољој позицији када их интервјуише претежно мушка комисија јесте тај што жене регрутери из страха од дискриминације, своје евентуално негативно мишљење, у већини случајева задржавају за себе, како се не би замерале колегама са којима свакодневно раде.