Рано ујутру крајем августа 1963. године, путнички авион ТУ-124 летео је на релацији Талин - Москва. У летелици којом је управљао млади пилот Виктор Мостовог се налазило 45 путника и 7 чланова посаде. Ништа није слутило на невољу све док се авион није одвојио од писте.
Проблеми са трапом и принудно слетање
Међутим, убрзо након полетања пилот је приметио да се предњи трап летелице заглавио. У таквој ситуацији летење није безбедно, а на капетану је задатак да у што краћем року авион приземљи на аеродром са кога је и полетео. Мостовој је, како правила налажу, ступио у контакт са контролним торњем.
Али уместо сагласности он добија одговор да је слетање немогуће: над Талином се надвила густа магла. Једино решење јесте да авион лети све до Лењинграда и слети на аеродром Шосејнаја, на коме ће га, из мера предострожности, чекати ватрогасна кола и екипе хитне помоћи.
Несрећне околности се нижу једна за другом
Мостовој је знао да је овакво слетање било високоризично, јер би у додиру са земљом трап пукао, а авион морао практично да клизи трупом по писти не би ли се зауставио. Са пуним резервоаром горива ово значи само једно: летелица може да плане, а ватрена стихија однесе 52 живота. Зато је хитно донета одлука да авион кружи над градом не би ли потрошио што више горива.
Када је Мостовој започео 8. круг, авиону из чиста мира отказује леви мотор. До писте има још 20 километара лета. Контрола лета даје налог Мостовом да пролети тачно изнад центра града не би ли скратио путању, али ситуација постаје још гора и тачно изнад Исакијевског храма отказује и десни мотор, а све због тога што је у резервоару остало само пар капи горива.
Промене у "постави" у последњем тренутку
Видевши да је река Нева најближа могућа "писта", Мостовој за управљачке команде смешта копилота на лету, Василија Чечењева, који је, стицајем околности, некада служио у морнаричкој авијацији и који је имао искуства у слетању на воду. Тренуци су били одлучујући, а животи 52 особе у авиону зависио је само од (добре) процене Чечењева.
Захваљујући његовој прибраности и изванредним способностима, авион је слетео на Неву не закачивши ни један мост, нити рекоркер који је Невом пловио вукући дебла. Ипак, слетање није прошло савршено глатко - трап који је првобитно и направио проблем пробио је труп авиона и он је постепено почео да се пуни водом.
Спас у последњи час
Вода је у труп улазила великом брзином, а путнике је све више и више хватала паника. У последњем тренутку у помоћ је прискочио управо капетан реморкера који је пловио у близини. Он је везао авион за пловило, одвукао га до обале и наместио га тако да крило додирује дебла, како би путници могли преко њих, као преко мостића да пређу на обалу.
Кроз пар минута на место принудног слетања авиона пристигле су и полицијске патроле, возила хитне помоћи и ватрогасци, који су помогли свим путницима да безбедно пређу на копно. Неколико месеци након тога, спроведена је истрага којом је утврђено да је проблем са трапом последица "конструктивно-производне" грешке. Она је осим на овој, постојала на још 7 летелица.