Није лако опростити када нас је неко озбиљно повредио и изневерио. У зависности од конфликта, некада чак верујемо да друга страна уопште не заслужује да јој буде опроштено, да не треба "тек тако пустимо". Ипак, колико пута сте се нашли у таквој ситуацији, само да бисте на крају ипак опростили некоме, скоро против своје воље? Управо то представља "токсични опроштај".
То је када некоме опростите јер осећате притисак, мислите да "морате" то да урадите, а у исто време немате времена да се приберете, утврдите како се заиста осећате... Не можете да одлучите да ли заиста желите некоме да опростите или не, али сте ипак то урадили.
Ово се често дешава људима који имају тенденцију да удовољавају другима и онима који не воле конфликт. У нади да се непријатна ситуација што пре реши, одлуче да опросте другој страни искључиво да би се поново успоставио мир у односу. Али ово је краткорошно олакшање, јер након неког времена схвате да су направили грешку, да можда ипак није требало тако лако да опросте некоме ко их је повредио.
Ево како да знате да ли се упуштате у "токсично опраштање":
- Пребрзо "пређете преко проблема"
Ово увек може да зависи од ситуације, али ако је у питању нешто озбиљније, свакоме је потребно време да све "свари", да разуме како се осећа, шта је следећи корак... Када се овај корак прескочи и одмах одлучите да опростите, само да би се сукоб што пре завршио, то значи да је то вероватно био "токсичан опроштај".
- Однос није исти као пре, чак иако је све "у реду"
Можда ћете временом открити да не осећате исте емоције према особи којој сте "опростили" као некада. Ту се могу јавити фрустрације, прикривени бес, немате поверења у њу као пре, више вам није толико блиска... Ако су ова осећања присутна чак и када сте "опростили", то вероватно није било довољно искрено.
- Одустајете од односа
Ако почнете да се повлачите из одређене везе након што сте наизглед "преболели" проблем, требало би да обратите пажњу да ли сте се заиста помирили са оним што се десило. Искрено извињење треба да створи разумевање и блискост између двоје људи, а не већу дистанцу.
- Умањивање сопствених емоција
Колико год да сте повређени, инстинкт вам је да кажете да је све у реду, "опростите", завршите с тим. У стварности, ви сте дубоко погођени и то вас постепено "изједа". Осим што је ово лоше по однос, ваш сопствени мир је угрожен.
Никоме не иде у корист
"Токсични опроштај" може довести до потискивања осећања - попут беса или туге - и та осећања могу на крају довести до озлојеђености или емоционалног незадовољства, што може имати дуготрајне последице на однос.
Штавише, ова озлојеђеност не утиче само на особу која опрашта, већ и на оној којој је "опроштено". На пример, неко има утисак да му је искрено опроштено, али онда почиње да се осећа повређено или збуњено ако онај ко јој је опростио почиње да се удаљава или постаје раздражљив или пасивно агресиван. Дакле, нико не може да се "извуче" из ове ситуације и буде задовољан, а однос може да буде трајно угрожен.
Имате више контроле него што мислите
Уместо да опростите некоме зато што мислите да морате, боље је да себи дате времена и разматрите све опције. Можда нешто што се десило заиста није било толико велико, а можда ћете схватити да је издаја била претешка, да је немогуће излечити однос. Који год да је случај, потребно је време - а чекање правог тренутка за опроштај је сигурно боље него потенцијално погоршавање односа због недовољно искрености на почетку.
Али имајте на уму да сви сукоби не заслужују исту врсту опроштаја, а нису ни све везе вредне поправљања по сваку цену - посебно ако вам редовно наносе штету и бол, преноси "Хафингтон пост".