"Серум истине" или само илузија: Колико смо искрени под дејством алкохола
Када конзумирамо алкохол, можемо да се опустимо, будемо весели, расположени, а можда нас успава или постанемо раздражљиви... Међутим, својство које се најчешће приписује алкохолу је то да може лако да нам "развеже језик" - наведе нас да делимо тајне, да на свако питање одговоримо потпуно искрено јер више немамо никакву "маску", да имамо жељу да покажемо емоције које иначе прикривамо...
Ипак, да ли то заиста значи да ћемо открити нешто што не желимо сваки пут када кознумирамо алкохол? Према стручњацима, одговор није толико једноставан.
"Алкохол нас чини склонијим да кажемо шта год нам падне на памет. У неким случајевима, то би заиста могла бити истина, а у другим, то би могло бити оно за шта у том тренутку мислимо да је истина", рекао је за "Лајв сајенс" Арон Вајт, вођа Одељења за епидемиологију и биометрију Националног института за злоупотребу алкохола и алкохолизма.
Дакле, дефинитивно постоји већа вероватноћа да ће неко рећи шта искрено мисли након неколико пића. Али постоји и шанса да ће рећи нешто што им се само чини да је реално док су под дејством алкохола, што можда не би тако озбиљно схватили док су трезни. На пример, неко ко конзумира алкохол може одједном да скупи храброст да се пресели у други град или да отказ, али сутрадан ће схватити да је то била сулуда идеја.
Иако не постоје истраживања која искључиво истичу како алкохол утиче на искреност, студије о утицају алкохола на личност, емоције и спознају могу много тога да открију.
На пример, једна студија из 2017. истраживала је како су се личности учесника промениле након што су конзумирали алкохола. Истраживачи су приметили да је највећа промена у личности учесника након конзумирања пића била то што су постали много екстровертнији. Иако студија није истраживала да ли је алкохол био "серум истине", очекивано је да ће неко ко се осећа опуштеније у друштвеном окружењу такође бити искренији.
Способност алкохола да људе охрабри да буду дружељубивији може им помоћи да кажу шта им је на уму, а утицај ове супстанце на емоције такође може учинити ове мисли живописнијим.
Те појачане емоције могу навести људе да кажу шта им је на уму, али такође могу некога довести у нестабилно стање у којем касније кажу нешто што заправо не мисле, па онда дубоко жале што су нешто рекли.
"Будући да алкохол може да промени наше мисли и осећања, није изненађујуће да се и понашање може променити", рекао је Мајкл Сајет, професор психологије на Универзитету у Питсбургу. "Алкохол може довести до тога да наше понашање постане драматичније."
Ово такође значи да је већа вероватноћа да ће се неко под утицајем алкохола понашати импулсивније. То се дешава зато што алкохол пригушује сигнале у префронталном кортексу, региону мозга који регулише понашање и контролише импулсе, објашњава Вајт.
Штавише, алкохол такође потискује амигдалу, структуру дубоко у мозгу познату по изазивању осећања страха и анксиозности. Док је особа трезна, амигдала генерално шаље сигнале упозорења који могу спречити особу да каже или уради ствари које би могле довести до непријатних ситуација, али ти сигнали се стишају након неколико пића.
Дакле, ли је заиста "у вину истина "?
Наравно, вероватније је да ће људи открити своје тајне након неколико чаша вина, али ће такође вероватно изговорити нешто што заправо не мисле, што није реално и што ће зажалити следећег дана. Ефекти које алкохол има на ум су једноставно превише сложени да би имали тако прецизно дефинисан ефекат, тако да научници сматрају да се ипак не може тврдити да је алкохол засигурно "серум истине".