У ланцу исхране у океану, велике ајкуле углавном морају да брину само о томе да држе орке на одстојању - али нова студија сугерише да ће предатори на врхунцу можда морати да пазе на своје.
Истраживачи су открили доказе који указују на први познати случај ајкуле кучине - која може нарасти до 4 метра- - коју је убила друга ајкула.
Ово није први случај "канибализма ајкула" - штавише, према стручњацима, ово је прилично уобичајена појава. "У океану, ваша величина је важна, али увек постоји нешто веће", рекао је Џон Дод, извршни директор Атлантског института за ајкуле, који је помогао у вођењу студије.
У неким случајевима, као код врста бик ајкула, мако ајкула и пешчаних тиграстих ајкула, ајкуле се неће устручавати да поједу сопствену врсту. Али случајеви да велике ајкуле једу друге велике ајкуле, које су предмет ове студије, су ретки, рекла је водећи аутор др Брук Андерсон, морски биолог из Одељења за квалитет животне средине Северне Каролине.
Смрт женке ајкуле кучине поставља питање да ли овај инцидент представља учесталу појаву међу великим грабежљивцима, сматра Андерсон. "Са напретком технологије, могуће је да сазнамо се то дешава чешће него што смо раније могли да откријемо", рекла је, преноси Си-Би-Ес Њуз.
"Немогуће је знати колико ајкула поједу друге ајкуле, али ако су наша искуства на Институту за атлантске ајкуле добар показатељ, то би могло бити више него што мислимо", додао је Дод.
Како је случај откривен
Група научних истраживача из целог САД открила је смрт ајкуле док је спроводила пројекат сателитског праћења у северозападном Атлантику, како би боље разумела боравиште, понашање и еколошке преференције различитих врста ајкула. Посебно су их занимале женке ајкуле кучине, за које се зна да прелазе дуг пут кроз океан да би пренеле своје младунце.
"Заиста смо желели да разумемо станишта која користе трудне женке и покушамо да схватимо где би могле да се породе", рекла је Андерсон.
Жртва напада била је једна од 11 ајкула које су обележене код обале Кејп Кода 2020. и 2022. године. Ознаке за праћење су постављене на леђна пераја ајкула и коришћене су за прикупљање информација о дубини воде и температурама. Ознаке су чувале податке све док на крају нису пале са ајкула, након чега су подаци пренети истраживачима путем сателита.
Уређаји за праћење су дизајнирани да остану укључени годину дана, али пет месеци након експеримента, подаци трудне ајкуле су већ стигли, што је било необично.
Неколико дана пре него тога, њена ознака је показала да је температура воде нагло скочила, а остала је релативно висока, чак и када је ознака доспела 600 метара испод нивоа мора. Андерсон и њене колеге су тада дошле до закључка да је ову ајкулу ловио и појео други предатор. "Једино објашњење за те податке је да је ова картица сада у стомаку предатора", каже Андерсон.
Истраживачи не знају са сигурношћу шта је разлог, али образац роњења грабљивца, који су истраживачи пратили гледајући податке о дубини које је прикупила ознака, био је сличан оном код белих ајкула које су пратили у прошлости. "На основу тога, вероватно ју је, претпостављам, појела зрела женка беле ајкуле", рекла је Андерсон.
Ајкуле кучине сматрају се угроженим у одређеним деловима света. С обзиром да су већ у опасности, Андерсон је рекла да би се губитак трудница и њихових беба могао показати разорним за популацију.