Знак са неба: Шта се обрушило на руску војску само неколико дана пред почетак Бородинске битке
Једну од најпознатијих битки у руској, а и светској историји, Бородинску битку, нису обележили само велики губици војника са обе стране, нити то што су ривале водиле изванредне војсковође Михаил Кутузов и Наполеон I Бонапарта, већ и један несвакидашњи догађај. Да ли се он десио случајно или је можда универзум желео да на тај начин пошаље неки знак - не можемо знати, али је једно сигурно: ни данас се прича око Бородинског метеорита не стишава.
Чудо које се обрушило са неба
Бородински метеорит пао је на Горки 5. септембра давне 1812. године, само два дана пре почетка чувене Бородинске битке - највећег окршаја између руске и француске војске у Отаџбинском рату. Небески камен који се невероватном брзином кретао ка Земљи уочио је један од војника, а када је он коначно дотакао тло, узео га и предао командиру, мајору Христијану Ивановичу Дитерихсу. Нажалост, први "власник" није остао на фронту још дуго, и након рањавања се, заједно са метеоритом, вратио кући.
Судбина (појединих делова) Бородинског метеорита
Након мајорове смрти, метеорит је наследио његов син, Иван Христијанович, а након њега - један од чувара њиховог породичног имања, извесни господин Герке. Међутим, њега метеорит није посебно занимао, те га је убрзо након добијања проследио даље властима, које су га сместиле у Горни музеј. Односно не цео камен, већ један његов део тежине 325 грама. Други, мањи део, чија је тежина износила 114 грама, завршио је у Музеју ванземаљских артефаката, који се налази при Руској Академији наука у Москви.
Један фрагмент се и даље тражи
Судбина трећег фрагмента, за који се процењује да је тежак тек 1 грам, је и даље мистерија. Последњи траг који о њему постоји јесу записи познатог колекционара Јулијана Симашког, који га је добио 1891. године, када је Герке метеорит поклонио музеју. Али да ли је он остао на територији Русије, или га је његова удовица након смрти свог супруга препродала - остаје питање. Оно што се с а сигурношћу зна јесте да он није ни у једном музеју или истраживачком центру Русије, а ни било које друге земље света.