Вероватно сте и сами неколико пута посумњали да вас телефон "чује", али сада су доступне информације које потврђују да нас наши паметни уређаји заиста прислушкују. Недавно је један од Фејсбукових маркетиншких партнера детаљно је описао како фирма прислушкује разговоре корисника да би објављивала циљане огласе, у зависности од разговора које је корисник водио.
У питању је Кокс Медиа Груп (CMG), која тврди да њихов софтвер "Active-Listening" користи вештачку интелигенцију за прикупљање и анализу података "о намерама корисника у стварном времену", слушајући оно што говорите путем телефона, лаптопа или микрофона. Компанија сарађује и са другим великим платформама, као што су Амазон и Гугл.
Софтвер за активно слушање може се омогућити преко било које апликације на Андроид или Ајфон телефонима, а други уређаји попут паметних кућних апарата, такође могу да слушају ваше разговоре. Штавише, ови уређаји вас слушају све време, а не само када користите микрофон да бисте телефонирали или разговарали са дигиталним асистентом, према стручњацима за безбедност података.
Како "дозволимо" телефону да слуша наше разговоре
Компаније које желе да сниме ваше гласовне податке и продају их често добијају приступ вашем микрофону преко одређених апликација. Обично, током инсталирања, апликације траже дозволе да користе ваш микрофон путем услова коришћења, које постану "закопане" међу безброј других дозвола које "наслепо" прихватате. То значи да многи корисници пристају на прислушкивање, а да тога нису ни свесни.
Велики број сајтова и апликација у условима коришћења јасно наводе да прикупљају информације од нас и о нама, али већина људи нема времена и стрпљења да пажљиво прочита све дозволе, те само слепо притисну дугме "Прихватам".
Иако ово не звучи "фер", технички није незаконито: Прихватили сте јасно наведене услове коришћења. Управо овај недостатак безбедносних закона, који могу додатно да заштите кориснике, створио је читаву индустрију брокера података која сада вреди милијарде, према стручњацима.
Брзи раст ове индустрије делом се приписује развоју веома софистицираних великих АИ модела, као што је Чет ГПТ.
На пример, ови алати су олакшали и убрзали оглашивачима да "ископају" наше гласовне податке за драгоцене информације. Све што треба да ураде је да искористе један од забележених разговора, убаце га у Чет ГПТ или слични програм, а затим му поставе једноставно питање, попут: "Реците ми који производ и услуге бих могао да продам некоме на основу овог разговора".
Дакле, када се ти гласовни подаци "ухвате", могу се продати оглашивачима да креирају циљани маркетинг. Али може се продати и другим клијентима, који би га могли користити из сасвим других, потенцијално опаснијих разлога, као што су онлајн преваре.
За сада није познато да ли ће законодавци предузети мере да заштите јавност од ове врсте надзора, али иако се строжији закони могу увести, сваки корисник и даље може да кликне "Прихватам услове коришћења" и "преда" своје аудио податке.
Како да се заштитите
Због тога је важно да корисници уређаја разумеју ризике приватности који долазе са прихватањем свих услова које одређени сајт или апликација тражи. Да бисте спречили да ваши гласовни подаци буду забележени и продати, препоручљиво је да прегледате апликације и избришете све што не користите редовно.
Када умањите број апликација, прегледајте оне које су преостале и критички размислите за које верујете да ће аутоматски имати приступ вашем микрофону, а које не. Затим, угасите опцију приступа микрофону и то би их требало спречити да потенцијално прислушкују ваше разговоре.
Ако желите да будете још безбеднији, неки стручњаци препоручују да је најбоље да потпуно искључите паметне уређаје када их не користите. На крају, пре него што инсталирате било коју нову апликацију или користите нови сајт, издвојите неколико минута да добро прочитате услове коришћења и одлучите да ли заиста желите да их прихватите, пише "Дејли мејл"