Скоро три четвртине светске популације - око 5,6 милијарди људи - ће видети значајне промене у драматичним временским условима, осим ако се емисије угљеника знатно не смање, процењују научници у Норвешкој.
Открили су да се у великом региону, укључујући Шпанију, Италију, Мароко, Перу, Индију, Пакистан и Саудијску Арабију, очекује "јасан и брз" пораст температуре и падавина.
Резултати су донети након што су истраживачи из ЦИЦЕРО центра за међународна климатска истраживања у Ослу комбиновали четири велике климатске симулације да би утврдили колико би се највећа могућа количина падавина и температура могла променити у наредне две деценије.
Док су претходне студије разматрале како климатске промене могу утицати на временске прилике на нивоу одређене земље, овај рад је имао ширу перспективу.
"Фокусирамо се на регионалне промене, због њихове повећане важности за искуство људи и екосистема у поређењу са глобалним просеком, и идентификујемо регионе за које се предвиђа да ће доживети значајне промене у стопама падавина," каже водећи аутор др Карли Ајлс.
Према будућем сценарију у коме се људи неће позабавити проблемом велике емисије гасова и утицаја стаклене баште, откривено је да ће велико подручје света доживети екстремне климатске промене. У овом случају, очекује се да региони као што су Медитеран, Северозападна и Јужна Америка и источна Азија виде климатске промене "без преседана" током наредне две или више деценија.
Заједно ће региони за које се очекују брзе промене у екстремним временским приликама обухватати 70 одсто светске популације (5,6 милијарди људи), осим ако се емисије драматично не смање, преноси "Дејли мејл".
Иако се не очекује да ће северна Европа заједно са Великом Британијом, видети било какве брзе промене температуре, свакако би могло доћи до значајног повећања количине падавина.
Рад такође сугерише да је можда прекасно да се пониште неке од последица климатских промена које су људи изазвали, тако да је за сада главно питање колико ће брзо доћи до промена, а не да ли се могу зауставити.
У оптимистичном случају, у којем се ефекат стаклене баште смањује довољно брзо, 20 посто светске популације (1,6 милијарди) и даље ће бити погођено. Ако се емисије смање, најдраматичније промене биће ограничене на Арапско полуострво и јужну Азију.
Смањење емисија може да функционише, али промене које смо већ изазвали су толико јаке да ће још неко време доминирати, сматрају научници. Додају да, иако друштва и екосистеми могу толерисати одређену количину природних варијација када је у питању време, када стопа промене пређе одређени ниво, то може превазићи оно чему се природни свет и људско друштво могу прилагодити.
Ако свет настави да постаје топлији и влажнији брзином коју предвиђају истраживачи, то ће повећати вероватноћу екстремних догађаја - па чак и "смрт и уништење".
"Топлотни таласи могу да изазову топлотни стрес и прекомерну смртност људи и стоке, стрес за екосистеме, смањене пољопривредне приносе, потешкоће у хлађењу електрана и поремећај транспорта", наводи се у извештају. Ово је посебно забрињавајуће јер они региони за које се предвиђа да ће доживети најбрже промене садрже земље које су посебно рањиве на утицаје екстремних временских прилика због, на пример, јефтине инфраструктуре.