У руску културу и традицију уткана су бројна народна веровања, али и верски обичаји, који су се столећима преносили са колена на колено. Нека од њих постоје и данас у изворном облику, нека су доживела незнатне модификације, а нека и потпуно нестала. Црвени угао, као врло важан сегмент руског дома, остао је делимично очуван, а ево чему је он служио још у стара времена.
Црвени угао је место духовности
У стара времена, руска кућа, или, како су је називали, изба, имала је два света места - једно је била пећница, без које се дом није могао замислити, а друго - црвени угао. У овом делу куће, који се обично налазио на источној страни, сунчаној страни, чували су се предмети који су домаћине и друге чланове породице штитили од нечистих сила: иконе, кандила, свеће и талисмани, света водица, врбове гранчице и ускршње јаје-чуваркућа. Они који су имали и у кући Јеванђеље и молитвенике, ове свете књиге такође су држали на овом месту.
Гости би се прво прекрстили испред светог угла, па тек онда поздравили домаћине
Будући да је црвени угао био најупадљивије место у кући (због великог броја икона и других светих предмета), пажња гостију је, некако спонтано, увек била усмерена управо ка њему. Одмах по уласку у кућу, они би прво пришли црвеном углу да се прекрсте три пута, па тек онда се поздрављали са домаћином и његовом породицом. Међутим, ако би пожелели да закораче у овај свети део дома и детаљније разгледају предмете у њему, морали би пре тога да траже дозволу. Ипак, ово место било је место духовности и силе једне породице.
Пре отпочињања важних послова породица би се молила у црвеном углу
Било ком важном догађају претходила је молитва у црвеном углу: овде би се породица, окупивши се испред икона Спаситеља, Богородице и других светаца, молила за богат принос пшенице и других пољопривредних култура, за добро здравље стоке и живине од којих је зависило домаћинство, за срећу у брачном животу и послу. По народним веровањима, ништа за шта би се породица помолила у црвеном углу није могло поћи по злу.