Усековање главе Светог Јована Крститеља: У смрт због јавне осуде прељубе

Српска православна црква данас обележева Усековање главе Светог Јована (одрубљивање), празник који означава крај земаљског живота Светог Јована Претече и Крститеља Господњег који је мученички страдао, јер се успротивио родоскрнављењу цара Ирода.

Погубљен је на наговор Иродијадине кћери Саломе која је, како каже предање, својом заводљивом игром "Седам велова" успела да измами царско обећање.

По Иродовом налогу, Свети Јован је посечен, а његову главу је Салома на тањиру донела царици Иродијади.

Свети Јован Крститељ страдао је управо због спремности да се суочи са неправдом и неморалом и да о томе јавно говори. Јеванђеље проповеда да је убијен по налогу Ирода Антипе, цара Галилеје који је живео са Иродијадом, женом свог још увек живог брата Филипа. Ирод га је најпре затворио у тамницу, верујући да ће на тај начин успети да сломи његов дух и спречи да га Свети Јован Крститељ јавно осуђује.

Али, Иродијада је имала другачије планове. Етикетирана као прељубница, чекала је погодан тренутак да се освети Светом Јовану.

На дан прославе рођендана Ирода Антипе послала је своју кћерку Салому да плеше пред очухом. После "Седам велова", чувеног плеса који је Салома извела пред Иродом, пијани владар обећао је да ће јој испунити сваку жељу. На наговор осветољубиве мајке Иродијаде, она је затражила посебан поклон – главу Светог Јована Крститеља на тацни.

Ирод јој је услишио жељу. Те ноћи велики пророк је убијен, а његова глава принета је Саломи на тацни као дар за незабораван плес.

Данас је Свети Јован Крститељ: Дан када се људи братиме и куме

Иако је добила оно што је прижељкивала, прељубница Иродијада је најпре ножем избола језик великог пророка, а потом је у страху да ће светац васкрснути инсистирала да глава Светог Јована Крститеља буде сахрањена раздвојено од тела.

По предању, светитељеву главу бацила је на нечисто место на Иродовом имању. Али, потоња Света Јована Мироносица, супруга дворјанина цара Галилеје, откопала је главу Светог Јована Крститеља, спустила је у ћуп и покопала на Маслинској гори, такође на Иродовом имању.

Следбеници Светог Јована Крститеља сахранили су његово тело седамдесетак километара од Јерусалима.

Усекована (одрубљена) глава светитеља остала је на Маслинској гори у Светој земљи, закопана на Иродовом имању.

Научници немају много података и нису сигурни где се тачно чува глава Јована Крститеља, јер је историја овог догађаја веома магловита.

И колико год да је верницима важно да научници открију мистерију где се налази одрубљена глава Светог Јована Крститеља, још им је значајније духовно наслеђе које је овај пророк оставио.

Премда је прича о страдању Светог Јована позната, често се занемарује порука овог страшног догађаја – искреност се најчешће не прашта. Поштење, морал и борба за истину – особине које се везују за Светог Јована Крститеља

Ученици Јованови су га сахранили, али шта се догодило са главом - у Светом писму није написано. Сачувано је предања да ју је царица сакрила у дворцу.

Смрт Јована Крститеља догодила се пред јеврејску Пасху, а празнује се 11. септембра када је подигнута и освећена црква коју су над његовим моштима подигли цар Константин и царица Јелена у част и захвалност овом угоднику Божјем.

Обретења (проналазак) главе Светог Јована Крститеља

Кад је богати властелин Инокентије одлучио да се замонаши и да подигне себи монашку келију, купио је управо имање Ирода Антипе. Копајући, наишао је на посуду са главом Светог Јована Крститеља. Целивао ју је и вратио на исто место, подигавши потом цркву која је после његове смрти опустела.

На том месту данас се налази параклис првог обретења (проналаска) главе Светог Јована Крститеља. Светињу одржавају руске монахиње с великом љубављу и побожношћу, трудећи се да просторно мали параклис ходочасницима духовно искри једнако као и руски манастир Вазнесења висок 64 метра који доминира панорамом Маслинске горе. Наиме, параклис првог обретења главе Светог Јована дели порту са импозантном "руском свећом", како се колоквијално назива руски манастир Вазнесења, највиша верска грађевина на Маслинској гори.

Реликвија је потом завршила у Цариграду, да би била премештена у Кападокију, где је остала до 850. године. Опет по предању, цариградском патријарху Игњатију у сан је дошао Свети Јован Крститељ и открио где би требало да потражи реликвију. Недуго затим, глава Светог Јована Крститеља је пренета у Цариград. Дан трећег обретења црква обележава се 7. јуна.

За време владавине цара Константина IX Мономаха реликвија је, верује се, подељена на неколико делова. Научници су покушали да одгонетну где се они налазе. Као могућа места на којима би могли да буду делови реликвије помињани су Сирија (Дамаск), Италија (Рим), Француска (Амјен), Света гора, Нагорно Карабах, Немачка...

Не јести ништа црвене боје

Верници данас посте строго на води и дан проводе у молитвама. По народном веровању, на Усековање главе Светог Јована Крститеља не би требало јести ни пити ништа што је црвене боје, у знак поштовања на невино проливену крв великог пророка којег су красили поштење, морална чистота и покајање.

Верује се, такође, да ће свакога ко се буде оглушио о пост на дан усековања у наредних годину дана заобилазити правда, те да ће због непоштовања Светог Јована Крститеља бити на мети непоштених.

Такође се верује да на овај празник не треба јести ништа из тањира, нити са тацне. Важно је избегавати рад, како напољу, тако и у кући. Такође, у неким крајевима је добар дан за брање лековитог биља, а у многим местима у Србији одржавају се вашари. У источној Србији се верује да на овај дан чак треба скидати и црвени кончић са руке, који, према сујеверју, ономе ко га носи, осталим данима доноси срећу.