Магазин
Шетња свемиром астронаута цивила коју финансирају милијардери носи потенцијално смртоносне ризике
Свемирска летелица "Резилијенс (Resilience)", ићи ће у орбиту до висине од 1.400 километара. Трећег дана мисије, два члана посаде ће се упустити у свемирски вакуум, што значи да је ово први пут да је компанија за комерцијалне свемирске летове организовала шетњу свемиром за цивиле. Ниједан човек није био тако далеко још од програма Аполо током седамдесетих. Али, као и сваки нови "велики корак за човечанство", ово доноси бројне ризике по здравље и живот путника.
Мисија, названа "Polaris Dawn", прва је од три које финансира оснивач фирме за обраду новчаних трансакција, Џаред Ајзакман. Он је командант ове мисије, с обзиром да једини од чланова посаде којме није први пут да иде у свемир. Путује заједно са својим блиским пријатељем Скотом 'Кидом' Потитом, који је пензионисани пилот ваздухопловних снага, и две инжењерке "Спејс Икса", Аном Менон и Саром Гилис.
Иако звучи узбудљиво, стручњаци за безбедност свемирских летова упозорили су да се посада суочава са потенцијално смртоносним излагањима радијацији и наглим променама притиска, које могу изазвати болести опасне по живот.
Другачија врста шетње
Када астронаути изводе свемирску шетњу на Међународној свемирској станици (МСС), они облаче своја одела и затим улазе у запечаћену просторију, из које се постепено исисава ваздух пре него што се врата отворе. Ово им омогућава да безбедно пређу из окружења под притиском унутар МСС у вакуум свемира, а у исто време спречава да остатак свемирске станице буде изложен том вакууму.
Али ова свемирска шетња ће бити веома другачија - иако ће само Ајзакман и Гилис учествовати у свемирској шетњи, друга два члана посаде - Менон и Потит - такође ће морати да навуку своја одела. То је зато што ће цела унутрашњост летелице бити изложена вакууму свемира, јер не поседује ваздушну комору.
Да би ово урадили безбедно, мораће прво да спусте притисак целе свемирске летелице, а затим да је врате на нормалан унутрашњи притисак након што се свемирска шетња заврши. С обзиром да се цела летелица евакуише, то доноси одређену опасност.
Ако тај систем и резервни систем не функционишу, онда би астронаути морали да се врате у свемирским оделима, а то је нешто што никада раније није урађено. Али мало је вероватно да ће оба ова система отказати, тако да је ризик да ће посада бити приморана да остане у својим свемирским оделима док се не врати на Земљу прилично мали.
Ипак, само управљање свим овим флуктуацијама притиска доносе сопствене ризике, рекао је стручњак за безбедност свемирских летова Томазо Згоба за "Дејли мејл".
Болести услед промене притиска и летења
Након што астронаути заврше свемирску шетњу, мораће постепено да пређу са спољашњег притиска унутар својих одела назад на нормалан притисак у кабини. Постоји шанса да би то могло да им изазове декомпресиону болест. Ово акутно здравствено стање је узроковано брзим смањењем притиска унутар тела, што ствара мехуриће азота у крвотоку - у неким случајевима, то може бити фатално.
Да би спречили декомпресијску болест, контролори лета ће спровести протокол у трајању од 45 сати, и тада ће повећати ниво кисеоника у кабини док ће се постепено смањити ваздушни притисак, како би се обезбедило уклањање азота из крвотока посаде.
Осим тога, током трајања свемирског лета, неки астронаути доживљавају болест кретања, која може довести до мучнине и повраћања. Осим ако је особа раније била у свемиру, веома је тешко проценити како ће реаговати. Ово је опасно јер повраћање док сте у свемирском оделу није само непријатно, већ може да доведе до гушења, па самим тим и смрти.
Непредвидиви исходи шетње и одела
Сама шетња свемиром ће вероватно бити најопаснији део мисије, иако ће Ајзакман и Гилис провести само око 15 минута ван летелице. За то време ће бити везани помоћу дугачке цеви за снабдевање кисеоником, која се зове "пупчана врпца".
У вакууму свемира, они ће се у потпуности ослањати на своја одела за одржавање живота, а чињеница да ова одела никада раније нису коришћена у свемиру представља још један ниво опасности и ризика.
Главна разлика између ових одела и оних које користе НАСА астронаути је облик одржавања живота. Док НАСА астронаути носе своје системе за одржавање живота на леђима, "Спејс икс" одела пружају подршку за одржавање живота преко црева које је причвршћено за свемирску капсулу.
Одела су прошла опсежна тестирања на земљи, толико да је само лансирање заправо одложено за две године (првобитно се очекивало да мисија буде покренута у новембру 2022). Ипак, неки стручњаци мисле да ова технологија одела није толико опасна, зато што је прилично једноставна.
Радијација
Постизање историјске висине од преко 1.000 километара значи да ће летелица морати да прође кроз Земљин опасан "Ван Ален" радијациони појас. НАСА је раније напоменула да је кључно "брзо летети кроз овај регион како би се ограничила изложеност радијацији", али је посада наводно спремна да проведе сате у смртоносном зрачењу.
Улазак у овај појас значи да ће четворочлана посада "примити огромну дозу свемирског зрачења, добивши онолико за неколико сати колико би добила за 20 година на Земљи", према једној процени. Високе дозе свемирског зрачења могу повећати дугорочни ризик астронаута од добијања рака, тако што оштећују ћелијску ДНК.
Ћелије ће временом покушати да поправе ова оштећења, а понекад и успеју. Али када се ДНК "неисправно поправи", то може довести до генетских мутација које временом могу да узрокују рак. Зрачење такође може да промени кардиоваскуларни систем и тако оштети срце, стврдњавајући и сужавајући артерије и елиминишући ћелије у облогама крвних судова. Ова оштећења на крају могу довести до кардиоваскуларних болести.
Зрачење утиче и на мозак. Изложеност може ометати неурогенезу (процес генерисања нових можданих ћелија), што може довести до когнитивног оштећења и дефицита памћења. НАСА ће користити ову мисију да проучи утицај који високи нивои свемирског зрачења имају на људско здравље, али било какве реакције тела посаде моћи ће се видети годинама касније.
