Пандемија је утицала на мозгове тинејџера - неки су "старији" него што би требало да буду
Карантин није био лак период за већину нас, али изгледа да је имао посебно необичне ефекте на тинејџере. Научници су открили да је међу тинејџерима, тачније оних који су били у карантину током пандемије, процес назван кортикално стањивање - где се орган ефикасно развија између детињства и адолесценције - био далеко напреднији него што би требало да буде.
Иако се стањивање кортекса дешава природно, неке студије тумаче овај процес као реакцију на анксиозност или стрес, као и већим ризиком од развоја ових поремећаја касније у животу.
Девојчице више "остариле" од дечака
Стручњаци су сугерисали да је разлика настала због друштвених ограничења карантина, (недовољно боравка напољу и комуницирања са другима), која су имала несразмеран утицај на тинејџерке. Мозак тинејџерки је можда прерано остарио за чак четири године током трајања ковид пандемије, сугерише америчка студија. Исти ефекат се видео код дечака, али није био тако интензиван, јер је мозак био "старији" за око годину и по дана.
Истраживачи са Универзитета у Вашингтону погледали су 160 снимака магнетне резонанце мозгова групе деце од 9 до 17 година прикупљених 2018. године, а затим су их упоредили са новим снимцима исте деце након пандемије, између 2021. и 2022. године, те су закључили да је дошло до необично брзог развоја.
Још није јасно да ли је забележено напредно стањивање привремено или да ли ће имати дугорочан, негативан утицај на здравље или образовање тинејџера.
Студија је такође открила разлике у томе који делови мозга старе код дечака и девојчица. На пример, док се код оба пола уочило убрзано старење у делу мозга који се односи на обраду визуелних информација, код девојчица је било израженије прерано стањивање области повезаних са емоцијама, тумачењем лица и разумевањем језика.
"Девојка која је дошла са 11, а затим се вратила у лабораторију са 14 година, сада има мозак који изгледа као да има 18 година," рекла је ауторка студије професорка Патриша Кул, стручњак за учење и науке о мозгу из Вашингтона. Додала је да су научници били запањени разликама између дечака и девојчица, преноси "Дејли мејл".
Она верује да део разлике у налазима одражава да се девојке више емоционално ослањају на своје друштво него дечаци. "Девојке бескрајно ћаскају и међусобно деле своје емоције. Њихово благостање и здрав нервни, физички и емоционални развој много више зависе од друштва."
Додаје и да су налази добар подсетник на "крхкост тинејџера" и предложила родитељима да нађу времена да разговарају са својом децом о њиховим искуствима током карантина.
Ипак, неки стручњаци сматрају да промене не би требало искључиво приписати карантину, већ узети у обзир да је то довело и до повећаног времена пред екранима и смањењеу физичке активности, што је могло утицати на развој мозга. Неки додају да уочено убрзано стањивање можда није лоша ствар, јер би могло да представља "адаптивни одговор природе у мозгу који даје већу емоционалну, когнитивну и социјалну отпорност".