Магазин

Ментални напор је непријатан, људи не воле да размишљају, показује истраживање

Нису у питању само деца и школарци – људи широм света, без обзира на узраст и пол, заиста не воле да размишљају, каже најновије истраживање.
Ментални напор је непријатан, људи не воле да размишљају, показује истраживање© cottonbro studio/pexels

Изгледа да једноставно не волимо да размишљамо и да нам ментална гимнастика није баш омињена делатност, указује недавна студија објављена у Psychological Bulletin.

"Све у свему, ментални напор био је одбојан у различитим врстама задатака (нпр. задаци са или без повратних информација), међу различитим популацијама (нпр. особе са универзитетским образовањем и оне без) и на различитим континентима. Ослањајући се на теорије које представљају напор као трошак, сугеришемо да је ментални напор по својој природи непријатан", пишу аутори студије.

Размишљање и мотивација

Инспирација за истраживање била је дугогодишња дебата у психологији о менталном напору, каже коаутор студије Ерик Бајлевелд, психолог.

"С једне стране, знамо да људи избегавају ментални напор кад год могу. С друге стране, психолози такође претпостављају да људи лако уче да повезују ментални напор са наградама. На пример, у школама и на универзитетима, студенти често добијају похвале након што уложе ментални напор.

Дакле, у животу постоји много прилика да се научи да је ментални напор повезан са наградом. Ако је то тачно, људи би можда могли да науче да уживају у менталном напору", каже Бајлевелд.

Размишљање је непријатно више него што мислимо

Стручњаци су открили да је ментални напор непријатан у широком спектру ситуација и контекста. "Заиста смо тражили могуће изузетке - можда је напор пријатан само у неким задацима или само за неке људе - али нисмо нашли убедљиве доказе за то", каже он.

Шта ово све значи за просветне раднике

Истраживање има много импликација на просветне раднике, каже Луиз Дејвид, коауторка студије:

"Пошто је учење обично повезано са менталним напором, ученици би, као и други појединци, могли бити склони да минимизирају ментални напор због непријатности које су повезане са њим", каже.

Истиче се да би наставници требало да креирају структурисана и подржавајућа окружења за учење како би се ублажила непријатност менталног напора. Важно је наградити труд ученика, а не само резултате, како би се остварила позитивна веза са когнитивним активностима које захтевају напор.

Наравно, ментални напор није увек лош

"У случају менталног напора, непријатност може имати сврху. На пример, постоји ефекат назван 'Икеа ефекат', по имену продавнице намештаја. Идеја је да ако људи уложе више напора у прављење или стварање нечега, то повећава степен у којем вреднују 'производ' свог рада. Непријатност менталног напора може служити као компас за људе, дајући им смернице о томе шта им је важно и, сходно томе, ко су они као особе", каже Бајлевелд, пише Тechlearning.

Ово истраживање анализирало је податке из 170 претходних студија које су се бавиле мотивацијом, а у којима је учествовало хиљаде људи из различитих култура.

image