Слично као и код џогирања, идеја спорог трчања подразумева да можете да претрчати више километара и на различите начине тренирате своје тело, као што су изградња издржљивости, јачање мишића, срца и плућа. Укратко, у случају спорог трчања омогућавате свом телу да се адаптира на стрес, а спречавате повреде, што ће вам касније помоћи да брже трчите.
"Постоји много доказа који показују невероватне аеробне промене које можемо постићи спорим трчањем. Најбољи начин да посматрате споро трчање јесте да га замислите као субјективни осећај џогинга - то је темпо у коме лако можете да разговарате, без да се гушите између речи. Ако бисте хтели да певате уз песму коју слушате током трчања, могли бисте", каже кардиолог др Тамана Синг.
Још је познато је као трчање ниског интензитета, а када завршите са тренингом, можда ћете се осећати као да можете наставити, уместо да сте уморни и без даха као после уобичајеног трчања. Споро трчање треба да буде пријатно и не превише изазовно, пише Кливленд Клинк.
Идеја није да потпуно престанете да се напрежете, већ да будете стратешки у свом тренингу. Требало би да имате добар микс интензитета - већина трчања треба да буде споро, док нека трчања треба да буду брза.
Оквирно правило је да око 80 одсто вашег трчања буде споро, а 20 одсто брже: "Зависи од тога за шта се припремате, вашег тркачког искуства и претходних повреда", прецизира др Синг.
Које су бенефити трчања споријег интензитета
Предности спорог трчања су ти што гради издржљивост, адаптира зглобове, лигаменте, тетиве и кости, усавршава форму, јача мишиће, јача срце и плућа.
Уколико тренутно можете да претрчите пар киломатера за девет минута, поставља се питање да можете тај темпо одржати на дуже стазе?
Стручњаци објашњавају да инкорпорирањем спорог трчања у рутину, можете побољшати издржљивост и отпорност на замор, захваљујући побољшању функције митохондрија. Митохондрије производе 90 одсто енергије вашег тела и процесуирају кисеоник и храну у енергију.
"Можемо повећати густину митохондрија трчањем полако, аеробно", потврђује др Синг.