Замислимо само колико би наш свет био нарушен када би глобални комуникациони системи одједном престали да функционишу. Прекиди у ИТ систему само су један од примера колико су ти системи осетљиви и колико је комуникација важна, а исто важи и за биљке.
Да бисмо разумели како организми, односно биљке, који не могу да говоре преносе информације једни другима, важно је да имамо на уму да људи имају невербални комуникациони систем. То укључује чуло вида, мириса, слуха, укуса и додира.
Иако нам биљке делују да заувек ћуте, ипак имају свој начин "причања" и њихови системи комуникације су далеко сложенији него наши, кажу новија научна истраживања. Њихови системи комуникације су осетљиви, али и у равнотежи.
Радознали биљни комшилук
Већина нас је упозната са мирисом свеже покошене траве. Хемијска једињења, односно испарљиве супстанце које биљке испуштају, а које повезујемо са тим мирисом, један су начин на који оне комуницирају са другим биљкама у близини, сигнализирајући да је предатор - или у овом случају косилица - присутан, што подстиче прилагођавање одбрамбених механизама биљака.
Недавно су научници открили колико су биљке добро повезане и колико ефикасно могу да шаљу поруке својим "колегама" путем корена, електричних сигнала, мреже подземних гљива и микроба у земљишту. Откривен је "радознални" биљни комшилук.
На пример, електрофизиологија је релативно нова научна дисциплина која проучава како се електрични сигнали унутар и између биљака преносе и тумаче. Уз велике напредке у технологији и вештачкој интелигенцији (AI), сведочимо значајном убрзању развоја овог подручја истраживања у последњих неколико година.
Научници би могли бити на прагу изванредних открића, са недавним напретком који интегрише комуникацију путем електричних сигнала међу биљкама у модерне стакленике како би се надгледало наводњавање усева или откривале нутритивне недостатке.
Стручњаци то постижу убацивањем малих електричних сонди, сличних иглама за акупунктуру, како би тестирали како промене у електричним сигналима утичу на перформансе биљака, као што је транспорт воде, хранљивих материја и претварање светлости у важне шећере. Истраживачи су чак успели да утичу на понашање биљака слањем електричних сигнала са мобилних телефона, "наговорили" су их да изводе основне реакције, попут отварања или затварања листова код месождерке.
Подземни биљни интернет
Велики део комуникације између биљака одвија се под земљом, уз помоћ великих мрежа гљивица познатих као wood wide web. Ова мрежа повезује дрвеће и биљке испод земље, омогућавајући им да деле ресурсе као што су вода, хранљиве материје и информације. Преко овог система, старија стабла могу помоћи млађима да расту, а стабла се међусобно упозорити на опасности попут штеточина.
То је попут подземног интернета за дрвеће и биљке, који помаже да комуницирају једни с другима. Мрежа је обимна, с више од 80 одсто биљака које се сматрају повезаним, чинећи је једним од најстаријих система комуникације на свету.
Међутим, нарушавање земљишта путем хемикалија, крчења шума или климатских промена може пореметити комуникационе чворове, утичући на циклусе воде и хранљивих материја, чинећи биљке мање информисаним и мање повезаним.
Овај прекид комуникације могао би их учинити рањивијим, отежавајући заштиту и обнову екосистема широм света. Ипак, научницима предстоји много посла да би у потпуности разумели ове веома сложене мреже, пише Сајенс Алерт.