Магазин

Интернет за који смо знали "више не постоји": Шта је теорија "мртвог интернета"

Већина теорија завере звуче толико фиктивно, да нам је тешко да поверујемо у њих. Али теорија о "мртвом интернету" заправо може бити ближа нашој реалности него што мислимо, због велике брзине развоја вештачке интелигенције. Шта представља "теорију мртвог интернета" и како може утицати на нас? Ако делује као да ће се ускоро обистинити, да ли се може спречити и контролисати? Ево шта заправо значи "мртав интернет".
Интернет за који смо знали "више не постоји": Шта је теорија "мртвог интернета"© Freepik/Gray StudioPro

"Теорија мртвог интернета" подразумева веровање да интернет какав смо некада познавали више не постоји. Ово се односи на доба када је интернет још увек био новитет, када је садржај био аутентичан, када су људи објављивали шта год желе, без ограничења, без икаквог циља за стварањем зараде и за ширење утицаја.

Ова теорија се први пут појавила на једном онлајн форуму 2021. године. Корисник који је започео дискусију се позивао на различите коментаре који подржавају теорију да су дигитални ботови заправо заслужни за већину садржаја и активности на интернету, а не прави људи.

Шта значи када је интернет "мртав" 

Интернет који је "умро" је онај на коме је скоро немогуће пронаћи садржај који је направио прави човек, на њему ботови аутоматски и брзо стварају објаве на друштвеним мрежама које су алгоритамски подешене да корисници на њих реагују, што ефикасно ствара "кликове", "лајкове" и коментаре на највећим оналјн платформама. Што се више реагује на одређен садржај, то су веће шансе за зараду путем огласа.

Али теорија иде и корак даље, јер се из ње развила идеја да су чак и сами профили који реагују на те објаве заправо ботови, што значи да се већина интернета састоји из "лажних" активних профила који реагују једни на друге. Још један дубљи слој теорије предлаже да владине организације користе те ботове како би манипулисале људима.

Постоји ли истина у "теорији мртвог интернета"

За сада је тешко прецизно одредити колики део интернета "контролишу" машине, с обзиром на то да различите студије дају контрадикторне информације. На пример, истраживање компаније за сајбер безбедност "Имперва" показало је да ботови чине око половину укупног интернет саобраћаја. Друга студија од ове године наводи да су 57,1 одсто свих реченица на интернету машински преведени текстови, а што се тиче сајтова који имају саджрај генерисан вештачком интелигенцијом, тренутна процена износи да их има око 13,1 одсто, преноси "Лајв сајенс".

Распрострањеност ботова и других алата је присутна годинама, али то не значи нужно да је интернет "мртав". Иако АИ може аутоматизовати креирање одређеног садржаја, још увек није довољно напредна да би претекла "људски додир". Овај садржај често садржи нетачне информације, неправилну граматику или једноставно необичне структуре реченица или слика, што брзо открива да га је створила вештачка интелигенција.

Забринутост за будућност интернета

Ипак, иако ботови нису поптуно преузели целу контролу над онлајн светом, изузетно брз раст АИ технологија може бити забрињавајућ. Бројне студије су показале да људи још увек не умеју у потпуности да разазнају садржај који је направио човек, а који АИ. Такође, АИ може да управља алгоритмима и "избацује" садржај који привлачи пажњу, па самим тиме доноси реакције корисника и зараду.

Ово би могло довести до ситуације у којој је интернет садржај прилагођен АИ ботовима, а не људима, како би се промовисали производи и повећао ангажман. Још увек није сасвим јасан исход оваквог развоја технологије, али је препоручљиво да свако ко користи интернет буде у току са развојем АИ програма.

Такође, бројне компаније и сајтови се отворено служе погодностима које нуди АИ како би побољшале рад. Али као корисници друштвених мрежа, изложени смо ризику да информације које добијамо можда нису тачне, да су "подметнуте" од стране АИ система да би нам нешто продале, да би утицале на наш алгоритам, па потенцијално и мишљења.

Мало ко од нас има контролу над правцем у коме ће се АИ развијати, али имамо избор да ли ћемо да верујемо одређеном извору, платформи или профилу, тако да је најбоље да све информације не прихватамо без бар мало опреза и здравог разума.

image