Детаљније истраживање процеса у мозгу код трудница омогућава бољи увид у функционисање њиховог тела и ума, а ова револуционарна студија је први корак ка будућим истраживањима ових феномена.
Скенови мозга рађени су сваких неколико недеља код труднице у касним тридесетим, која је затруднела путем вантелесне оплодње. Укупно 26 снимака је направљено од пре зачећа, па до две године након порођаја.
Откривена је широко распрострањена реорганизацију у мајчином мозгу, при чему су неке промене биле привремене, а друге су трајале годинама.
Научници су узимали и узорке крви како би пратили драматичне скокове хормона током трудноће, а заједно, ови подаци су открили како се мозак мењао, из недеље у недељу. Трудница је пријавила да се није осећала нити посебно другачије лоше током трудноће, посебно када су у питању биле когнитивне способности.
Шта се дешава у мозгу
Најочигледније је било стално смањење запремине и дебљине сиве материје, наборане спољашње површине мозга током трудноће и привремени врхунац неуронске повезаности на крају другог триместра. Ова промена се посебно уочила у регионима који су повезани са друштвеном когницијом.
Раст хормона, као што су естроген и прогестерон, доводе до значајних физиолошких промена у трудноћи, утичући на крвну плазму, метаболизам, потрошњу кисеоника и имунитет, а закључено је да исти хормони обнављају и мозак.
Затим, микроструктура беле материје, мера ожичења мозга, достигла је врхунац на крају другог тромесечја, па је затим поново опала, а цереброспинална течност и мождане шупљине познате као коморе су се прошириле.
Смањење сиве материје вероватно одражава фино подешавање неуронских кола, за разлику од стањивања кортекса које се дешава током пубертета, објаснили су стручњаци.
Студија се није бавила променама понашања или емоција које се јављају током трудноће, а у обзир су се узимали и многи фактори осим хормона, као што су стрес и губитак сна. Али неке промене у мозгу су и даље биле присутне две године након порођаја, што наговештава ћелијске промене.
Иако су задовољни резултатима, научници сматрају да су овим радом тек "загребали површину" и да је потребно још много истраживања да би се открило како мозак реагује на трудноћу, преноси "Гардијан".
"Постоји толико тога о неуробиологији трудноће што још увек не разумемо и то није зато што су жене превише компликоване, није зато што је трудноћа неки Гордијев чвор, то је нуспродукт чињенице да су биомедицинске науке историјски игнорисале здравље жена", сматрају истраживачи.
Додају да овај приступ не само да ће помоћи да се у будућности мапира неуропластичност мајке, већ ће моћи и да се идентификују маркери који указују на ризик од постпорођајне депресије, озбиљног стања које се често не лечи. Сада се прикупљају додатни подаци и обављају прегледи других трудница, како би се даље истражили ризици постанталне депресије, веза између прееклампсије и деменције и зашто трудноћа може да умањи мигрене и симптоме мултипле склерозе.
Научници су раније правили снимке женског мозга у различитим фазама трудноће, али најновији рад показује како се могу пропустити привремене промене које се враћају у нормалу до тренутка када се жена породи.