Будући да је био већ на самрти, Иван Грозни је имао многе здравствене проблеме, од којих је најупечатљивији био његово отежано кретање. За живота је имао много непријатеља, па није ни чудо што су се убрзо створиле легенде о његовој насилној смрти. Међу најраспрострањенијим теоријама била је та да су Грозног, по наређењу Бориса Годунова, отровали њему најближи људи, а популарна је била и легенда о његовом дављењу. Они најкреативнији су ове две верзије чак спајали у једну, па причали како су цара прво отровали, па тек онда почели да даве, како би он сигурно умро.
Спекулацијама о узроку смрти цара никад краја
Спекулације о смрти једног од најконтроверзнијих руских владара се нису стишавале ни неколико векова касније. Штавише, нове гласине су се само низале. Било је речи и о томе да је погоршање здравственог стања цара наступило сасвим неочекивано, као последица уживања у врелим купкама. Наводно су и они који су били поред Грозног у тренуцима његове смрти изјавили како је он одједном цео отекао, као и да је за јако кратко време његово тело почело јако да смрди, што се обично дешава тек када ткиво почне да се разлаже. Све ово је научнике навело на идеју да "загребу" мало дубље и покушају да открију стварни узрок смрти владара.
Прво истраживање остатака Ивана Грозног дало је значајне резултате
Прва детаљна истраживања посмртних остатака Ивана Грозног извршена су тек 1963. године, када су научници отворили саркофаге цара, његових синова Фјодора Ивановича и Ивана Ивановича, као и кнеза Михаила Скопина-Шујског. Анализом преосталих остатака установљено је да су у костима цара пронађени арсен и жива - два врло токсична хемијска елемента. Истина, њихова концентрација није била превисока, али је вишеструко премашивала дозвољене норме.
Теорија о дављењу Ивана Грозног је "пала у воду"
Ово је било и више него довољно да се научници запитају да ли је теорија о томе да је Иван Грозни отрован заправо сасвим легитимна. Питање је годинама лебдело у ваздуху и на крају је терет доказивања хипотезе пао је на савремене научнике Обједињеног института атомских истраживања. Они су користећи методу неутронске анализе дошли до нешто јасније слике о томе због чега је Грозни заправо умро. Истина, и ту је било несугласица због двојаког тумачења концентрације токсина, али је макар теорија о дављењу Ивана Грозног "отпала".
Одговор на питање да ли је Грозни био отрован дали су савремени стручњаци
Како су научници установили, намерно тровање можда и није најадекватнији термин, иако су у телу Грозног заиста пронађени токсични елементи. Исправније би, по мишљењу историчара Сергеја Головина, било рећи да је дошло до постепеног накупљања хемикалија у његовом телу, као последица дугогодишњег коришћења медикамената који су садржали штетне метале за људски организам, живу и арсен. Исти елементи су, узгред, пронађени и у телима његових синова Ивана и Фјодора.
Жива и арсен - хемијски елементи који могу бити и отров и лек
Још је Аристотел живу називао сребрном водом и истицао колико она може бити лековита ако се примењује на прави начин и у одговарајућим количинама. А и за арсен се веровало да може донети добробит организму. У стара времена готово да није било ни речи о томе да они могу бити токсични. Ови елементи су се тада користили и у медицини, и у козметологији, па и за израду кућних предмета и грађевинских материјала. А значи - сасвим је логично да су могли доспети у тело.
Коначан суд и даље није донет
И поред многобројних истраживања, хемичари, физичари и историчари никако да се сложе око тога да ли је Иван Грозни заиста био намерно отрован. Резултати анализа су ту, али очигледно ни то није довољно да се на ово питање коначно стави тачка. Хоће ли нека новија метода дати конкретан одговор? Или ће можда вештачка интелигенција решити енигму? Преостаје да видимо, али ако ништа друго сигурни смо да су научници на добром путу да коначно одгонетну мистерију.