Српска традиционална свадба - како су изгледали некадашњи обичаји и шта они значе

Септембар је поред јуна, за многе један од најактуелнијих месеци за венчање - иделан је због пријатног времена и златно-жуте боје дрвећа која је савршена сценографија за фотографије. Млада, младожења, кумови, породице, пријатељи, сви су ту на окупу и уз богату трпезу, коју чашицу пића и музику а забава траје до зоре:

"Код нас су се већ доста дуго, више од деценије, свадбе свеле на журке. Млади их направе поподне а матичар долази у ресторан или где већ праве. Оно што је остало од некадашњих свадби, колико сам приметила јесте да се и даље праве момачко и девојачко вече. Доста је све сведено по питању обичаја и нема више оних пређашњих значења, јер кад се изгуби обичај који нема смисла, он се више и не практикује", каже етнолог Весна Марјановић.

Ништа без проводаџије

Према речима наше саговорнице, некада је свадба била трослојна структура, односно чинили су је пресвадбени, свадбени и послесвадбени обичаји.

"Пресвадбени је подразумевао упознавање младе и младожење, а ту је био о проводаџија који долази да гледа прилике - какви су у кући, промовише младожењу, проверава какви су младини, да ли су здрави. Било је битно да се оствари здраво потомство, па се гледала и генетска страна. Кад се долази доноси се јабука и прстен, па ако девојка пристане онда се налива вино, ракија, а ако не - чаша се окрене наопако. Такође је био важан одлазак у цркву код свештеника", истиче етнолог Весна Марјановић.

Свадбени пир у две куће

На некадашњим весељима понекад младини родитељи и родбина нису долазили на свадбу, али су обично одлазили неки други дан на ручак. Такође, било је случајева где се после венчања у цркви, одлазило прво код младиних на доручак или ручак, а онда тек код момка, односно свадбено весеље се одвијало у две куће.

Краћа ногавица, погрешна торта и заборављени бидемајер: Шта кад венчање крене наопако

Наконче, мед и вино, хлебови - долазак у кућу препун обичаја

Млада, напушта свој дом и док је не прихвате младожењини мора да обави низ ритуала како би је примили:

"Жена која је била на маргини у традиционалној култури, када су били свадбени обичаји у питању је била доминирајућа, док је младожења само статирао. Овде је била битна улога и невесте и свекрве. Свекрва дочекује младу, свекар је са коња или кочије скидао наконче, отуда и тај назив за мушко дете које млада, у повратку са венчања, три пута подиже увис и љуби. Негде се простирало и бело платно до улазних врата, а на улазним вратима новог дома младу је дочекивала свекрва са две векне хлеба. Али прво је младенце појила вином и медом", појашњава етнолог.

Такође, млада је требало да прекорачи праг, јер се веровало да су душе предака под прагом сахрањени, а такође је могла да има марамицу преко лица јер се сматрало да може да урекне некога, али и да неко њој може нешто да нашкоди.

Да се просеје све што не ваља

Када дође пред младожењину кућу и кад наконче дарује, млада је добијала сито, у ком су пшеница, јабука и разно друго зрневње како би се симболично све лоше просејало: "Онда баца сито на кров - ако се задржи на крову, веровало се да ће брак бити успешан, а ако падне - слутило се да неће бити дуговечан", наставља Весна.

Главни забављач - незабилазни гласни чауш

Данас је скоро невероватно да на свадби видимо смешно обученог гласног чауша, који је посебно привлачио пажњу:

"Чауш је био обично смешно обучен и његова улога је да утиче да зле силе не дођу до младенаца. Обично су ти чауши вешти људи, прешминкани, носе кашике, гласно лупају, а у неким деловима Србије, постоје људи који су доживотни чауши", наглашава етнолог.

На традиционалним венчањима је био битан ујак, односно стари сват. Он је значајна фигура на традиоционалним венчањима. Стари сват се сматра и другим кумом, тако да је присутан и на градском венчању. У појединим крајевима, он се и кити другачије. Стари сват се, носећи барјак, налази на челу колен коју чине сватови. 

Такође, незаобилазни су били кумови и о наследном кумству се јако пазило. Ако није могло да се настави из неког разлога онда се тражио опрост и бирао се нови кум. Младу је изводио девер, младожењин брат, а ако га нема, онда је то неко најближи из родбине", појашњава.

Пуцање у јабуку

Многи и данас памте овај обичај где се пуцало у јабуку: "Неко каже да се ту може да види колико је успешан и вешт момак, као и његова фамилија", истиче Весна.