Аутомобили некад и сад: Ове функције су некад имала скоро сва возила, а данас више не

Човечанство је дубоко загазило у еру аутономних возила која се могу похвалити мноштвом паметних опција: управљање гласом, самостална вожња и препознавање улица су само неке од њих. Како технологија напредује, поједини ауто делови и омиљене функције полако постају само бледе успомене, а једно је неоспорно - данашњим аутомобилима, поред свих напредних, опција недостаје "оно нешто".

Прозори са ручним подизачима

Сећате ли се времена када сте морали физички да окрећете ручицу како бисте отворили или затворили прозор? Данас је све потпуно другачије: живимо у свету где један клик на тастер аутоматски отвара или затвара прозоре и тек поједини аутомобили, попут основног модела Џип Вранглер-а или Дачије Сандеро, још увек нуде прозоре са ручним подизачима за све оне који воле једноставност.

Аналогнa инструмент-табла

Црна позадина, беле бројке и наранџасте казаљке - аналогни инструмент-табле биле су врло једноставне, а изузетно прегледне. Данас су инструмент-табле дигиталне, са екранима који се могу прилагођавати и приказивати различите информације, од навигације, преко инфомација о потрошњи горива, па све до медија. Добиле су нове функције, али изгубиле "душу".

Вентилациони отвори за дотoк свежег ваздуха

Уређаји за климатизацију возила раније су били чист луксуз, па су се за расхлађивање користили вентилациони отвори, који би се отварали и затварали зависно од тога колико свежег ваздуха треба да уђе у кабину. Данас би се мало који возач одрекао климе, будући да она омогућава комфор у вожњи без обзира на временске услове.

Ентеријер јарких боја

У данашње време, ентеријери аутомобила су углавном минималистички, израђени од неутралних боја попут црне, сиве, беле и беж. Међутим, током 80-их и 90-их ентеријери су били далеко занимљивији. Шарени материјали, карирани узорци и седишта од велура били су веома популарни, а поједини произвођачи су нудили и разне опције за персонализацију које су одражавале личност власника четвороточкаша.

Скривена светла (поп-ап фарови)

Власници класичних аутомобила као што су Мазда Миата (МX-5) још увек уживају у овој забавној карактеристици. Ови фарови су били заштитни знак спортских аутомобила 80-их и 90-их година, попут Поршеовог модела 944 и Ламборгинијевог Каунтаха. Данас, скривена светла су реткост због безбедносних прописа и стандарда, али су остали омиљени детаљ међу ентузијастима.

Телефони у аутомобилу

Пре ере мобилних телефона и интегрисаних паметних система, луксузни аутомобили су често имали уграђене телефоне, а ова функција постала је популарна још током 70-их година. Први телефонски позив из аутомобила у Великој Британији обављен је 1959. године, користећи радио-технологију за повезивање са фиксним линијама. Иако су били ограничени у функционалности и доступности, ови телефони су представљали врхунац технологије тог времена.

Ручне паркирне кочнице

Они који су возачки испит полагали пре 10 или 15 година се добро сећају те напетости приликом кретања на узбрдици, када је требало синхронизовано отпуштати паркирну кочницу, тражити "вагу" на квачилу и постепено додавати гас. Данас су оне углавном замењене електронским паркирним кочницама које се активирају притиском на тастер, захваљујући чему је вожња једноставнија и мање стресна.

Ручно подешавање радио станица

Иако је радио и даље саставни део свих аутомобила, потрага за омиљеном радио-станицом некада није била нимало једноставна као данас. Број меморијских места био је знатно мањи (обично ограничен на 6, највише 9 позиција), а чак и када би се станица подесила, шум и учестали прекиди су кварили угођај. Било је то време када је заједничко слушање радија било искуство које је захтевало много труда и још више стрпљења и компромиса.

Физички прекидачи и дугмићи

У последњих неколико година произвођачи аутомобила су се фокусирали на велике, дигиталне екране осетљиве на додир, без прекидача и дугмића. Иако је ово решење по мишљењу многих естетичније, стручњаци сматрају да оно није нимало безбедно, јер одвраћа пажњу возача. Физички дугмићи омогућавају интуитивније и сигурније управљање функцијама аутомобила, а овај тренд повратка класичном дизајну је нешто што велики број возача радује.

Упаљачи за цигарете

Упаљачи за цигарете и пепељаре били су стандардни део опреме до средине 90-их година, све док стручњаци у њему нису препознали ризик по безбедност. Данас су упаљачи еволуирали у "утичницу" која се обично користи за ауто-пуњаче, захваљујући чему се батерија на уређајима више не празни толико. Овај пример је један од бољих када је реч о "рециклирању" функционала, односно давању друге шансе нечему што је већ превазиђено.