У савременом свету бела боје венчанице представља се као симбол чистоте и искрене љубави, на коју се млада заветује свом супружнику на дан ступања у брачну заједницу. Данас је и сама прослава венчања један врло радостан догађај, који окупља велики број званица које славе љубав. Раније су, у време старе Русије, ствари биле потпуно другачије.
Хаљине беле боје се никада нису бирале из једног простог разлога: народ је сматрао да је улазак у брак заправо процес "умирања" и поновног рађања девојке. Овај догађај се никако није сматрао ни светлим, ни чистим, већ напротив - врло мрачним и тужним. Због тога су младе бирале венчанице црвене боје, која је у то време имала посебан значај и носила снажну поруку.
Да слути на радост: Црвена боја је боја плодности, али и пламена
Руси су веровали да ће хаљина црвене боје, боје крви, допринети плодности и породици младенаца подарити велико и пре свега здраво потомство, које ће од оба родитеља наследити само најбоље гене. Осим тога, црвена је и боја пламена, који је одувек био извор топлоте и светлости и место окупљања породице, па се веровало да ће новопечена породица бити чврста уколико се млада на церемонији појави у хаљини те боје.
Пламен се од давнина доводио у везу и са љубављу и страшћу, па се, носећи венчаницу црвене боје, млада на својеврстан начин заветовала супругу да ће њихов брак увек бити пун ватре и страсти, и да ће њихов однос бити испуњен љубављу и срећом. Осим тога, црвена боја је и боја лепоте, којом је млада требало да освоји мужа, али и да плени на прослави.
Венчанице су често украшаване везом, драгим камењем и крзном
По правилу, млада је сама шила своју венчаницу, која се обично састојала из три дела - кошуље дугих рукава, хаљине и појаса. Како би се ојачали породични корени, добра генетика и љубав између новопечених младенаца, на је хаљину додатно украшавала и ситним везом, најчешће златним нитима. Имућније младе хаљине су улепшавале и везом са драгим камењем, бисерима и крзном, како би будућем супругу показале да долазе из добре породице.
Хаљине које је будућа млада носила на девојачкој вечери такође су биле посебне - најчешће врло једноставног кроја, али у јарким бојама попут зелене, светло плаве, розе или жуте. На овај дан она и њене најбоље другарице окупљале су се у породичној кући како би се последњи пут присетиле самачког живота и оплакале време када је она била слободна.