Важно питање јавног здравља је и планирање породице, и са индивидуалног и са ширег друштвеног аспекта јер омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да испланирају време њиховог рађања и размак између порођаја.
Добробити ефикасног планирања трудноће тичу се првенствено жена и деце, као најосетљивијих и са демографског аспекта највреднијих категорија становништва. Планирањем трудноће ефикасним методама контрацепције жене чувају плодност и унапређују опште здравље док децу из планираних трудноћа одликују боље здравље, брже напредовање и већа могућност за остваривање њихових потенцијала.
Планирање породице утиче позитивно и на мушкарце, управо јер доприноси равноправности у партнерским односима и подели одговорности за сексуално и репродуктивно понашање. Породице у којима се не рађа стихијски већ планирано, имају хармоничније односе и њихови чланови су боље међусобно повезани.
Жена савременог доба има потребу и право да буде ослобођена страховања и суочавања са непланираном и нежељеном трудноћом. Непланирана трудноћа, без обзира на исход, угрожава физичко и психичко здравље жене и смањује шансе за рађање здравог новорођенчета и његов оптимални телесни и ментални развој.
Уколико дође до непланиране трудноће, жена прибегава намерном прекиду трудноће. Опште познато је да намерни прекид трудноће вишеструко угрожава опште а посебно репродуктивно здравље жена, јер може да резултује повредама репродуктивних органа, анемијом, акутним и хроничним запаљењима мале карлице као и неплодношћу.
Употреба контрацептивних средстава, поред тога што спречава нежељену трудноћу, такође штити и од сексуално преносивих инфекција.
У Републици Србији, становништво претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. Само у Београду, према подацима који су достављени Градском заводу за јавно здравље, у 2023. години било је 3610 абортуса а процењује се да их је било значајно више од тог броја.
Према резултатима Истраживања здравља становника Србије, спроведеног од стране Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", 2019. године две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4 посто), које су биле сексуално активне у посматраном периоду користила је неко од контрацептивних средстава или метода (пилула, интраутерина спирала, хормонска ињекција, хормонски имплантат, дијафрагма, пена или гел, женски или мушки кондом, женска или мушка стерилизација).
Непоуздане методе контрацепције (које подразумевају неплодне дане, прекинут однос, пилуле за "дан после") је користило 17,1 посто жена узраста од 15 до 49 година. Жене узраста од 15 до 34 године су значајно ређе користиле непоуздане методе контрацепције.
Млади и контрацепција
Према резултатима последњег Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији, нешто мање од две трећине ученика I разреда средње школе који су ступили у сексуалне односе је користило (64,5 посто) кондом, док је 13,2 посто као метод заштите приликом последњег односа користило пилуле за контрацепцију.
Од укупног броја жена узраста од 15 до 49 година 1,1 посто је имало намерни прекид трудноће.
Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље, да не страхују од инфекција и трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива неповољне или опасне последице, пише Градски завод за јавно здравље.