Свако од нас труди се да у очима других буде што атрактивнији. Неки се облаче екстравагантно, истичући тиме своју индивидуалност, други привлаче погледе несвакидашњом и храбром фризуром која истиче црте лица, а трећи својим јединственим смислом за хумор и задивљујућом ингелиценцијом и елоквентношћу одушевљавају све око себе. Ове особине заиста доприносе томе да нам је неко привлачан, али је просоцијалности, особина која истиче нашу склоност ка томе да будемо добри према људима у нашем окружењу, још важнија.
"У друштву у коме се велики акценат ставља на физички изглед важно је пре свега да разумемо шта је то што утиче на то да за некога кажемо да је атрактиван", навела је доктор Наталија Кононов, аутор недавне студије, у интервјуу за Дејли Мејл. "Тема нашег истраживања била је да утврдимо како просоцијалност, односно склоност ка чињењу ствари које доносе добро другима, сарадљивости и доброта, утиче на евалуацију физичке лепоте".
Доброта ће спасити све(т)
Утицај доброте на то у којој мери нас други доживљавају физички привлачнима потврђен је експерименталним истраживањем у коме је учествовало чак 4.192 испитаника. Њима су подељене фотографије непознатих мушкараца и жена уз кратак опис ко је на слици (да ли је то неко ко је изразито забаван или на пример интелигентан) и којим се послом бави (да ли је у питању неки хуманитарни рад, нешто што укључује рад са децом или старима или било шта слично, што открива доброту у особи).
Након тога свако од учесника морао је да оцени особу са слике у погледу физичке атрактивности. Испоставило се да је просоцијалност одиграла важну улогу у томe и да се показала чак и значајнијом од смисла за хумор и натпросечне интелигенције. "И друге позитивне особине личности су имале позитиван учинак на доживљај привлачности, али је просоцијалност на њега утицала у већој мери", истакао је научни тим, а пренео Дејли Мејл.