Музеј Кунсткамера је данас једна од највећих атракција Санкт Петербурга. За његово постојање Русија и Северна престоница би требало да захвале цару Петру I, који је још давне 1714. године одлучио да направи збирку ретких експоната.
Када кажемо ретких, то је заиста тако: двоглаве тек рођене бебе, недовољно развијени фетуси из којих вири пупчана врпца, примери патолошких деформитета и канцерогених формација - само су делић онога што се у Кунсткамери излагало. Наравно, било је и обичнијих ствари, попут сатова, ношњи и књига.
Први руски музеј отворио је своја врата за посетиоце 1718. године. Међутим, на велику жалост цара, становници Санкт Петербурга и туристи нису били нимало одушевљени ониме што су у њему видели. Штавише, експонати су изазвали свеопште згражавање посетилаца.
Нечисте силе и мистичне појаве
Градом су, убрзо након отварања Кунсткамере, кренуле да колају приче да се на застрашујућим експонатима чуваним у теглама са формалином налази и печат Антихриста, а да се у ходницима и музејским салама осећа присуство нечистих сила.
Поједини посетиоци ишли су и корак даље и говорили да се експонати сами померају. Можда то и не би било толико страшно да су у питању слике или скулптуре, али имајући у виду да су највећи део изложбе чинили делови људских тела или некада жива бића - легенда се брзо прошилила градом.
Видевши да је интересовање веома слабо и да је страх народ обузео страх, цар је дошао на идеју да привуче посетиоце у музеј, те је решио да улаз буде бесплатан и наредио да сваки гост буде послужен кафом, вином или вотком. Добар маркетинг, без дилеме.
Два експоната доносе несрећу
Међу и овако застрашујућим експонатима, два се нарочито истичу, а све због тога што онима који се нађу у њиховој близини доносе несрећу. Један од злокобних предмета је дрвени зидни сат, а други - наизглед сасвим безазлена бронзана статуа мачке.
Казаљке сата готово увек стоје, али понекад, ничим изазване, наводно почињу да иду уназад. Сваки пут када се то десило, оне су се заустављале на истом времену - 9 сати и 45 минута. Легенда каже да након тога неко од запослених музеја у најскорије време умире.
Статуа мачке води у смрт уколико у тренутку када она трепне неко стоји поред ње. Наводно је један студент желео да ово тестира и остао целу ноћ у музеју седећи поред мачке, а када су запослени ујутру дошли на посао, момка није било - нестао је без трага, а мачка се злокобно осмехивала.