Магазин
Притисак који намећемо себи да будемо здрави - није здрав
Танка је линија између здраве бриге о здрављу и оне патолошке, која нас доводи до тога да се осећамо много горе него што јесмо. Из зачараног круга у коме се непрекидно трудимо да побољшамо своје здравље и осећамо се боље често је јако тешко изаћи, али стручњаци сматрају да није немогуће. Нарочито уколико се придржавате њихових савета.
Превише бриге о здрављу може учинити да се осећамо лоше, показало је најновије истраживање у коме је учествовало више од 15.000 одраслих. У глобалној анкети коју су научници користили за своју студију скоро две трећине испитаника навело је да "превисока друштвена очекивања" чине да се они осећају преоптерећено.
Притисак да будемо здрави нас води у изгарање
Осећај преплављености и доживљавање притиска од стране окружења да будемо потпуно здрави нас, према мишљењу стручњака, воде у потпуно супротну страну и могу у нама изазвати осећај изгарања. Баш као што нас и хроничан стрес на послу и у приватном животу може довести до "бурнаута".
Ова појава нарочито је заступљена код припадника млађих генерација (зумера и миленијалаца), које у својим 20-им и 30-им годинама имају неупоредиво више стреса и, последично, осећају већи притисак да се боре за своје здравље него старија популација, пренео је Дејли Мејл.
Подаци су показали и да је велики део информација о здрављу који су доступне на интернету (чак 53 процента), контрадикторно, односно да не постоји унифицирано мишљење и став шта је најбоље чинити да бисмо постали и остали здрави.
Ослањајући се на непроверене, непоуздане податке, људи широм света осећају се као у зачараном кругу, у коме што више пажње посвећују томе да буду добро, то се мање осећају тако. Притиску доприносе и нереална друштвена очекивања, али и осећај да кроз поједина стања пролазимо сами.
Ове ствари могу бити од помоћи да се заиста осећамо боље
Како бисмо се заиста осећали боље и избегли притисак по питању сопственог здравља, стручњаци саветују да се што је могуће више дистанцирамо од друштвених мрежа (макар на моменте), посветимо практиковању медитација, крећемо што више и проводимо време у природи, са пријатељима и породицом.
"Неретко нас притисак да будемо боље доводи то тога да помислимо да са нама заиста нешто није у реду и да се тим мислима преоптеретимо. Саветујем да се циљеви увек постављају постепено, а тако ће и напредак бити процес који ће нам пријати, а не стварати стрес", навео је доктор Мурали Дораисвами.
