"Било је шокантно да се минимална количина вируса за кратко време рашири у органелама и уништи велики број синапси", каже Ана Оливеира, неуронаучник, део тима који је радио истраживања на Каролинск Институту у Шведској, а преноси "Нешнл Џиографик"("National Geographic"). Тим научника, на челу са Карлом Селгреном, психијатром и ћелијским биологом, је инфицирао органеле мозга корона вирусом, и тако открили да је вирус убрзао уништавање синапсе мозга.
Синапсе су везе између ћелија и начин како оне међусобно комуницирају, односно како информације иду од ћелије до ћелије мозга. Ове везе заслужене су за функционисање мозга, од меморије до контроле покрета и емоција и константно се ремоделују, формирајући процес учења. Иако је активност синапси највећа код мале деце и фетуса, наставља се и касније у животу и важна је за формирање нових сећања, али и брисање оних која више нису потребна. Синапсе су такође важне током опоравка мозга после траума.
Током последње две године научници су забележили дугорочне неуролошке проблеме и проблеме у понашању код пацијенета оболелих од Ковида 19 укључујући и појаву такозване мождане магле. "Мождана магла" изазива дезоријентацију, губитак меморије, хроничну главобољу и отупелост и појављује се код 40 посто пацијената оболелих од "дугог ковида".
"Користећи органеле мозга, видели смо како корона вирус уништава заштитне баријере ћелије, да би лакше ушла патогена једињења у цереброспиналну течност и мозак", рекла је неуробиолог Мадлен Ланкастер са Универзитета Кембриџ, која се бави истраживањем утицаја корона вируса на мозак.
Проучавање везе између Ковида и когнитивних дисфункција, као што је "мождана магла" тешко је вршити на живим мозговима, па су органеле, испитивањем у лабораторијским условима, омогућиле бољи увид у рад вируса. Студија је важна јер је доказала колико Ковид утиче на рушење синапси. "Превише уништених синапси очекивано би довело до проблема са памћењем, или сећањима и објаснило би тромост функције мозга које се виде у можданој магли", каже Ланкастер, наводећи да се оволико уништавање синапси често повезује са обољењима као што је шизофренија, Алцхајмер и Паркинсонова болест.
Научници упозоравају да је потребно много више истраживања да би се разумео ефекат инфекције вируса Kовид на мозак. С обзиром да органеле подсећају на незреле ћелије - попут оних код фетуса или беба - још увек се не зна какви би резултати били на зрелим ћелијама мозга одраслих. Такође, још увек није познато да ли су ефекти које дуги Ковид има на мозак неповратни.